Na 66. izdanju Pulskog filmskog festivala premijerno je prikazam film „General“ o hrvatskom generalu Antu Gotovini, sa Goranom Višnjićem u glavnoj ulozi.
I dok je hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović izrazila oduševljenje filmom Antuna Vrdoljaka, kritičari su bili vrlo oštri.
Reditelj i scenarista Rajko Grlić napominje da nije gledao film, ali da sluti da je reč o propagandnom projektu države. I to lošem projektu.
„Ne znam šta da vam kažem. Nisam video film, a očito spada u propagandne filmove o kojima čovek nema puno toga da kaže . HDZ je vodeća partija u Hrvatskoj, preuzela je festival u Puli i vrti svoj glavni film u koji je utrošila tri milijuna eura. Svaka politička partija na vlasti hoće da joj ogledalo priča priču koju ona želi. Prema kritikama, izgleda da je to jedan neuspešan propagandni film“, rekao je Rajko Grlić.
A u negativnim kritikama prednjači Jurica Pavičić, filmski kritičar Jutarnjeg lista. On je vrlo detaljno secirao film i otvoreno kritikovao brojne detalje koji pokazuju rediteljski promašaj i predstavljaju dokaz da su velike najave o filmskom spektaklu bile neargumentovane.
„Ako je neko očekivao emocionalno intrigantan biografski film o jednako intrigantnom čoveku, nije ga dobio. Ako je neko očekivao ratni film s puno pucnjave i pobeda – i toga je u filmu malo. Oni pak koji su od filma očekivali karikaturalni treš, i oni su dobili malo. Ne zato što film o Gotovini nije treš – jer najčešće jeste – nego zato što taj treš ni u jednom trenutku ne postaje baš do kraja smešan, već uglavnom ostaje tek tugaljivo jadan“, oštar je Pavičić.
„Treba reći odmah da u filmu velikih delova Gotovininog života nema. Njegov život u Legiji stranaca obrađen je samo jednom scenom.
„Njegovog života u ambijentu pariškog kriminalnog polusveta u filmu uopšte nema. Najneobičnija je odluka scenariste da u filmu uopšte ne bude Gotovinine haške epizode – ni bega, ni hapšenja, ni prvobitne osude, ni finalnog oslobođenja. Vrdoljak je time iz biografije vlastitog junaka isterao njen svakako najspektakularniji deo, što je samo jedna od mnogih neobičnih odluka koje je autor filma doneo“, objašnjava Pavičić i ističe da je u pitanju hagiografija jer je Gotovina prikazan kao svetac.
On se takođe pita kakva je autocenzura u pitanju kada je reditelj iz filma izbacio „sve mesnato, intrigantno, uzbudljivo, prokrvljeno, sve što zvuči opasno, pustolovno i što svedoči o živom čoveku. Umesto filma o avanturisti, napravio je pravoverno filmsko belance. Takvim je – što je paradoks – napravio i svog glavnog lika. „
Pavičić priču o filmu „General“ zaključuje tezom da je Vrdoljakovo ostvarenje politički nepošteno.
„Na kraju treba reći i to da General istorijski i politički nije pošten film. Onaj ko bi po Generalu sudio, zaključio bi da ni jedan hrvatski vojnik nikada nije ubio civila ni zarobljenika. Da u ratu nije stradala ni jedna srpska kuća ni pravoslavna crkva. Dok srpski vojnici Hrvatima režu vratove i kopaju oči (što i jesu, neretko), Hrvati paze da ne zaprljaju uniformu.
U nekoj usporednoj hronologiji, Vrdoljakov General nije film iz 1973. ili 1976. nego film iz 1947. Njemu pandan nisu Sutjeska i Vrhovi Zelengore, nego staljinistički filmovi u kojima Staljin dodirom ruke popravlja traktor. To je tačka do koje je došao domaći film“, zaključio je Pavičić.
Tagovi
