Bio je jedan od najboljih rukometaša u istoriji ovog sporta. Кada je Metaloplastiku vodio do titule prvaka Evrope zvali su ga šabački Čak Noris, prva brada Šapca, i šta sve već čivijaši nisu smislili o ovom mladiću koji je u Mačvu došao sa kršnog Cetinja. Šabački vanzemaljci, kako ovu ekipu i danas zovu, imali su navijače koji su bili toliko verni, da je hala „Zorka“ bila puna i na treninzima.
U razgovoru za RTS Veselin Vujović je govorio o tome gde je bio i šta je radio tokom vanrednog stanja, kako vidi budućnost rukometa, ali i o svom shvatanju politike.
Njegovi saigrači iz Metaloplastikine zlatne generacije okušali su se u politici. On nije želeo…
„Treba da budem mnogo dobar ili mnogo loš da bih bio političar. Politika je kao krava na krovu, gledate je i kažete – kako se ovo govedo popelo ovako visoko. Ne mislim da sam rođen za političara, ja sam čovek direktan. Nekoliko puta je pokušao pokojni Zoran Đinđić da me angažuje, ali kada je došlo da naprave koaliciju sa SPS-om, koji je do tada bio najljući protivnik, trudili su se da ga ruše, ja sam rekao – Šta je bre ovo? I od tog trenutka sam shvatio da ja nisam za politiku, ja ću uvek reći, ako je nešto belo, da je belo, ako je crno, da je crno, jer tako sam vaspitavan, tako razmišljam, a političar ipak mora da ima neku granicu, da napravi kompromis, da kaže nekad nešto i što nije kako on misli, ili da slaže. Veoma često se koriste predizbornim trikovima u obećanjima, evo recimo ja kad bih bio političar, ja bih recimo rekao da ću izgraditi metro u Beogradu“, kaže Vujović.
O jednom od najvažnijih političkih pitanja u regionu, odnosima Beograda i Podgorica i pitanju zakona o slobodi veroispovesti, kaže, ne zna puno.
„Šta bih ja mogao da vam kažem kao čovek koji se oseća Jugoslovenom, malo Makedoncem, malo Slovencem, Crnogorcem, Hrvatom, Srbinom. Rođen sam na Cetinju, oženjen sam ženom iz Šapca. Godinama su bile dve crkve gde su se u doba božićnih praznika ložila dva badnjaka – Srpska i Crnogorska. Ja pravu istoriju ne znam“, tvrdi Vujović i dodaje:
„Ja ne bih ulazio u tu temu. Ja sam Cetinjanin, Crnogorac i ponosam sam time. Ali kako neko može da razdvoji braću? Ja ću uvek zastupati stav da sam Cetinjanin i Crnogorac, ali isto tako smatram da smo mi isti narod. Zašto je to tako, zašto se te stvari dešavaju u Crnoj Gori, neko će sigurno zbog toga platiti ili će svoje ime ukaljati na jedan jako ružan način.“
O nastavku karijere priča uz blagu dozu cinizma.
„Imam ponudu Saudijske Arabije, da budem selektor. Sad, teško je kažu raditi i živeti, specifični su to zakoni. Verovatno bi to bila neka kombinacija, da neke akcije koje mogu da se odrade, odradim u Sloveniji, Srbiji i u kući fudbala recimo, dođu tu desetak dana, odrade, vrate se, ja ostanem ovde, ako budem uspeo da na takav način to rešim, onda ću biti selektor Saudijske Arabije, ako ne, sačekaću negde potrebu za nekim prosečnim trenerom, pa će me angažovati neko“. zaključuje Vujović.
Tagovi
