Politiko: „Odgovor Amerike na hipersonično oružje Kine i Rusije su pametni baloni“

Pentagon radi na novom planu kako da nadjača konkurenciju koju za Ameriku predstavljaju Kina i Rusija i njihovo hipersonično oružje. Odgovor Amerike je – pametni baloni, navodi američki sajt Politiko.

Naime, kako piše Politiko, u pitanju su stratosferski pametni baloni, koji mogu da lebde na neverovatnih 20 do 30 kilometara visine, i bili bi dodati u Pentagonov širok dijapazon opreme za nadziranje, a pretpostavlja se da bi vremenom mogli i da se koriste za praćenje hipersoničnog oružja, prenosi N1.

Politiko je imao uvid u budžetsku dokumentaciju američkog ministarstva odbrane iz koje se vidi da je tokom zadnje dve godine, Pentagon potrošio oko 3.8 miliona dolara na ovakve projekte, a planira se još 27.1 milion u 2023. godini. Pentagon smatra da vredi investirati u ovu tehnologiju jer veruju da bi američka vojska mogla da koristi pametne balone za razne vrste misija.

Pentagon takođe radi i na svom programu razvoja hipersoničnog oružja, mada najnoviji testovi na tom polju nisu pokazali željene razultate. Ipak, pametni baloni bi mogli da pomognu na ovom polju tako što bi pratili i obuzdavali hipersonično oružje koje razvijaju Kina i Rusija.

Nadzirač

Kina je naime iznenadila Pentagon u avgustu prošle godine svojim testom hipersoničnog projektila koji može da nosi nuklearnu bojevu glavu, i koji je zamalo pogodio svoju metu, promašivši je za svega četrdesetak kilometara.

Rusija je pak počela da ubrzava razvoj svog hipersoničnog oružja nakon što se Amerika povukla iz sporazuma o antibalističkim projektilima 2002. godine, a u martu ove godine je tvrdila da je ispalila hipersonični projektil u napadu na Ukrajinu, što bi bio prvi put da je takav projektil korišćen u borbi.

Pametni baloni bi tu mogli da budu od koristi kao podrška skupim satelitima pri praćenju ovakvih projektila. Ovi baloni, koji se naduvavaju i u obliku su suze, prikupljaju kompleksne podatke dok lete, a usmeravaju ih pametni algoritmi.

Kako dalje navodi Politiko, američko ministarstvo odbrane već godinama sprovodi testove sa balonima koji mogu da lete na velikim visinama i dronovima koji rade na solarni pogon sa ciljem prikupljanja podataka, obezbeđivanja komunikacije za trupe na terenu i premošćivanja problema koje mogu da imaju sateliti.

Tako se naširoko pisalo 2019. godine o projektu COLD STAR (Hladna zvezda), osmišljenom da locira švercere droge. Pentagon je tada pustio 25 pametnih balona za nadzor u okviru ovog programa, ali detalji operacije su poverljivi.

Kakvi su baloni u pitanju

Kompanija Rejven Aerostar proizvodi ove balone. Iz kompanije kažu da baloni imaju sistem za za kontrolu leta koji radi na baterije koje se pune preko solarnih panela. Takođe imaju i elektroniku koja kontroliše let, navigaciju i komunikacije. Vetar omogućava ovim balonima da lete niz željenu rutu, a kompanija se oslanja na korišćenje različite brzine i smera vetra da balon stigne do željenog cilja.

Rejven Aerostar koristi pametne algoritme koji predviđaju smer vetra i kombinuje ih sa podacima koji stižu sa senzora u realnom vremenu. Tu je i softver koji služi za upravljanje i nadziranje njihove flote balona, a kompanija ima i operativni centar za misije u kom rade obučeni inženjeri leta 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji.

Ovakvi stratosferski baloni mogu da pomognu u poslu koji vrše tradicionalni avioni i sateliti za nadzor. Takođe, mogu da se naprave i lansiraju jako brzo, a i mnogo su jeftiniji od aviona i satelita. Na primer, cena lansiranja i korišćenja balona tokom više nedelja ili meseci košta stotine hiljada dolara, dok su milioni ili desetine miliona dolara potrebni za proizvodnju i korišćenje letelica ili satelita.

Ovo nije prvi put

NASA je inače počela da koristi helijumske stratosferske balone još 1950-ih, a i američka vojska je zadnjih godina eksperimentisala sa njima, ali na nižim visinama.

Privatni sektor takođe investira u tražište balona. Vlasnik Gugla, kompanija Alfabet, koristila je balone 2017. da uspostavi mobilnu komunikaciju u Portoriku, nakon udara razornog uragana Marija.

Sredinom 2010-ih, američka vojska investirala je u JLENS, program cepelina za špijunažu, koji je na kraju otkazan 2017. godine. Ovi cepelini su bili privezani za zemlju za razliku od stratosferskih balona, a dizajnirani su da prate brodove, terenska vozila, dronove i krstareće rakete. Međutim, kontrolni cepelin im se otkačio, leteo tri sata i na kraju se sam spustio u blizini grada Baltimora. Američka vojska je nakon tri godine testiranja odlučila da odustane od ovog programa. Razvoj JLENS projekta koštao je skoro dve milijarde dolara.

Visokolebdeći baloni koje američko ministarstvo odbrane sada koristi su manji, lakši i mogu da lete na znatno većim visinama od cepelina za špijuniranje. Pentagon takođe vrši testove da proceni kako da ih uključi zajedno sa satelitima u sistem identifikacije i ciljanja meta.

Traženje novih metoda za nadzor meta na zemlji je prioritet za Pentagon jer je u planu penzionisanje aviona za nadzor.

Kako navode stručnjaci, ovi baloni mogu da budu izdržljive, pokretljive, fleksibilne platforme za bilo koji tip vojne tehnologije, bilo da su u pitanju komunikacije, prenos podataka, špijunaža, praćenje vazdušnih pretnji, projektila, pa čak i za oružje, a nemaju manu kao sateliti da su vezani za orbitu, zaključuje se u tekstu.