Severna Koreja je pobedila Evropsku u trci u naoružavanju ukrajinskog fronta, isporučivši prva preko milion artiljerijskih projektila Rusiji, navodi magazin Politiko.
Uprkos obećanju da će podržati Ukrajinu sa milion komada municije u roku od godinu dana, kako bi joj pomogli da odgovori ruskoj invaziji, proizvođači oružja EU nisu ni blizu da postignu taj cilj do marta.
Nacionalna obaveštajna služba Južne Koreje rekla je na parlamentarnoj sednici iza zatvorenih vrata u sredu da je Severna Koreja od avgusta izvršila najmanje 10 transfera oružja Rusiji.
“Severna Koreja vodi ratnu ekonomiju koju mi nemamo”, rekao je Trevor Tejlor iz Kraljevskog instituta za odbrambene i sigurnosne studije (RUSI) u Londonu. “Ali da li je municija koju isporučuju na nivou pouzdanosti i sigurnosti kojih bi se Evropljani pridržavali, drugo je pitanje”, dodao je on.
Evropska komisija je isporučila Ukrajini 223.800 artiljerijskih granata od 31. maja u okviru programa nadoknade za zemlje koje su pristale da svoje zalihe pošalju u Kijev. Obećava to što je sedam zemalja EU naručilo municiju kroz novi brzi zajednički program nabavke Evropske odbrambene agencije (EDA).
Uprkos zaostajanju u isporukama, Ukrajina je nedavno po prvi put bila ispred Rusije po broju dnevno ispaljenih granata.
Na početku invazije, ruska vojska je dnevno ispaljivala 63.000 granata na ukrajinske snage, u poređenju sa samo 4.000 koje su dolazile iz suprotnog smera. Ali od oktobra, situacija se preokrenula, jer je Ukrajina lansirala 9.000 dnevno u odnosu na 7.000 ruskih, saopštile su ukrajinske oružane snage.
Kao odgovor na situaciju oko nabavke municije, Kijev želi da proizvodi više municije na vlastitoj teritoriji. Nemački savezni sud je u septembru dao zeleno svetlo za zajedničko ulaganje između Rajnmetala i državne ukrajinske odbrambene industrije.
Jedan od razloga zašto je cilj milion projektila tako nedostižan je taj što zemlje EU – na insistiranje komesara za unutrašnje tržište Tijerija Bretona, a prvenstveno Nemačka i Francuska – ne bi pristale da uključe u dostavu i municiju proizvedenu van EU.
Neuspeh da se odgovori na rat u Ukrajini brzim porastom proizvodnje, delom je posledica bezbednosne arhitekture koja datira još iz Hladnog rata. Zapadni vojni planeri su zamišljali da će rat sa SSSR-om trajati samo nekoliko nedelja pre nego što je nuklearno oružje raspoređeno, što znači da nije bilo očekivanja dugotrajnog sukoba u stilu Prvog svetskog rata, koji se sada viđa u Ukrajini.
Kada su zapadne sile kretale u rat, one su se takođe borile u veoma drugačijim sukobima od onoga što se sada dešava u Ukrajini. Vojna akcija Ujedinjenog Kraljevstva u Severnoj Irskoj, francuske intervencije u zapadnoj Africi ili invazije na Avganistan i Irak koje su podržavale SAD, malo liče na artiljerijski rat Rusije i Ukrajine, zaključuje Politiko.
