Seosko imanje Kšištofa Zajačkovskog udaljeno je oko 400 metara od žute table na kojoj na poljskom piše „državna granica“. On je predsednik mesne zajednice u selu Vilkajcie i može da vidi taj natpis sa svog prozora. Smrekova šuma iza table već pripada ruskoj eksklavi Kalinjingradu. Krajem novembra 2022. još uvek je mogao da bez problema prošeta livadom do graničnog pojasa. Ubuduće to više neće biti moguće, jer se s poljske strane granice postavlja ograda, piše DW.
Nekoliko kilometara istočnije radovi na ogradi od bodljikave i žilet-žice već su započeli. „To je dobro i potrebno kad živite tako blizu Rusije“, kaže Zajačkovski. A on se, kaže, čak i bez ograde ne oseća ugroženo, jer poljski graničari pomno čuvaju područje. „Ali kad vidite što se danas događa u Ukrajini, ne znate što još može da dođe s ruske strane.“
„Želimo da ova granica bude nepropusna.“ Tim rečima je 2. novembra poljski ministar odbrane Marijuš Blaščak najavio izgradnju ograde. Odluka ima veze sa „vazdušnim saobraćajem između Bliskog istoka i Kalinjingrada“. Prema izveštajima medija, aerodrom u ruskoj eksklavi ima potpisane sporazume sa Sirijom, Belorusijom i Turskom.
Prošle godine je na hiljade ljudi s Bliskog istoka letelo u Minsk, glavni grad Belorusije, da bi odatle došli do poljsku granicu i ušli u Evropsku uniju. Došlo je do žestokih sukoba s poljskim snagama bezbednosti. Tada je Poljska podigla bodljikavu žicu na granici sa Belorusijom. Prema podacima poljskih graničara, broj pokušaja ilegalnog prelaska granice otada je tamo naglo opao: sa 17.000 u oktobru 2021. na oko 1.500 u istom mesecu ove godine.
Kamere i detektori pokreta
Sada se ograda prema kalinjingradskom regionu postavlja da sačuva Poljsku od sličnog scenarija. Prvih pet kilometara završeno je do sredine novembra. Barijera bi trebalo da bude dugačka više od 200 kilometara, široka tri metra i visoka dva i po. U početku će se sastojati samo od oštre žice, ali kasnije će biti postavljene i kamere, niska žica koja ometa kretanje i podzemni seizmički detektori kretanja.
Do sada su ilegalni ulasci preko granice s Kalinjingradom bili retkost. Prema odacima poljske granične policije, od januara do kraja septembra ove godine zabeleženo je samo jedanaest slučajeva. Većina su bili krijumčari duvana, a ne migranti. Ipak, prema anketama, izgradnju nove granične ograde podržava više od dve trećine Poljaka.
Strah od ruskog napada
„Migranti nisu naša najveća briga“, kaže za DW Ursula. Ona živi u Goldapu, gradiću od nekih 14.000 stanovnika, udaljenom četiri kilometra od granice. „Migrante ovde, barem do sada, niko još nije video. Ali, što veća zaštita od Rusije, to bolje. Putin je bandit“, kaže Ursula. A jedan mladić dobacuje: „U jednom trenutku će Rusija napasti i Poljsku.“
Ursula čak razmišlja o odlasku iz zemlje. „Nakon 30 godina provedenih u SAD, vratila sam se u Poljsku kad sam otišla u penziju. Ali sada se ovde osećam toliko nesigurno da razmišljam o povratku u Ameriku.“
Kritike zbog ograde
Postoje i drugačija razmišljanja. „Ne znam da li će žica da zaustavi izbeglice – ili bi možda bilo bolje da Poljska konačno ima pravu politiku prema migrantima“, kaže za DW Zbignjev Sodol, lekar iz Goldapa. „Kad Rusija ispaljuje svoje rakete, one lete 500 kilometara iznad naših glava i protiv toga nikakva ograda ne može da pomogne.“ Ono što Putin radi u Ukrajini je „zverstvo“, kaže Sodol, ali u Rusiji ima i „normalnih ljudi“. Poljska i kalinjingradski region imali su koristi od malograničnog prometa koji je postojao do 2015, podseća Sodol.
Kritike dolaze i od poljske opozicije. Aktivistkinja za ljudska prava i poslanica u Evropskom parlamentu Janina Očojska iz stranke Građanska platforma (PO) napisala je na Tviteru, obraćajući se poljskom premijeru i vladi: „Da li vam se pomutio razum? Potrošili ste 350 miliona evra na ’branu’ na poljskoj-beloruskoj granici samo da biste imali mogućnost za više kršenja zakona i za pušbekove, a sada želite da izgrade još jednu? Držite se zakona i procedure. Jeftinije je i efikasnije.“
Zaštita spoljne granice EU
Ali, takvi kritički glasovi su retki. Što se tiče pitanja bezbednosti, nema skoro nikakvih razlika između gledišta vladinih i opozicionih političara. Nije ni čudo, kaže Paulina Pjasecka, direktorka Centra za proučavanje terorizma pri visokoj školi iz Varšave Collegium Civitas. „malo se otpora može očekivati ako odgovaramo na pretnju države koja je uzrokovala sukob u Ukrajini, odmah s one strane naše granice.“
Osim toga, Poljska je odgovorna za zaštitu spoljne granice Evropske unije. „U sigurnost na kalinjingradskoj granici se ne ulaže samo zbog građana Poljske, već i zbog građana svih drugih zemalja koje pripadaju šengenskom prostoru“, kaže Pjasecka za DW. A granična ograda, smatra, jača i osećaj sigurnosti stanovnika u pograničnom području.
Predsednik mesne zajednice pograničnog sela Kšištof Zajačkovski kaže da će se on i njegova porodica osećati sigurnije kada sa svog prozora konačno budu videli ogradu od žilet-žice. Ali, ne treba, kaže, samo sedeti i čekati državu. Poput mnogih porodica u Poljskoj, i Zajačkovski je počeo da skuplja zalihe i priprema sklonište.
„Imamo veliki podrum ispod štale gde možemo da se sakrijemo i provedemo neko vreme u slučaju opasnosti“, kaže 73-godišnja Kšištofova majka Kristina. Tu su uskladištili krompir, med i jaja, sve iz sopstvene proizvodnje. „Bez obzira da li su pretnja migranti ili ruski napad, ja neću da napustim svoju kuću“, kaže ona.
Tagovi
