Poljubio je i Putina i Erdogana, ali kapetan Junker sad napušta brod: Šta je ostavio u nasleđe Evropskoj uniji?

Ursula fon der Lajen dolazi 1. decembra na čelo Evropske komisije, a Žan-Klod Junker odlazi. Šta je ostavio u nasleđe Evropskoj uniji?

„Ne odlazim ni tužan, a ni preterano srećan, ali sa osećajem da sam dao sve od sebe“, rekao je Žan-Klod Junker u svom poslednjem govoru u Evropskom parlamentu. U svom petogodišnjem mandatu preživeo je, kako je rekao, i „lepe i tmurne dane“. Preko 20 godina je bio na političkoj bini, uvek na čelu. Prvo kao ministar finansija i premijer svoje domovine Luksemburga, a onda kao predsednik evrozone i na kraju kao šef Evropske komsije. Sada, sa 65 godina i konstantnim zdravstvenim problemima, Junker želi da se odmori, piše knjigu i čita malo više Rilkea, piše DW.

Migracije kao izazov

Junker je kao predsednik Evropske komsije morao da se nosi sa mnogim krizama: trebalo je spasavati Grčku od bankrota i održati stabilnost evrozone. Trebalo je suzbiti posledice svetske finansijske krize: slab privredni rast i visoku stopu nezaposlenosti. Evropsku uniju je veoma opteretio priliv migranata tzv. Balkanskom rutom i Sredozemljem u EU. Junkeru je, zajedno sa još nekim voljnim šefovima država i vlada, pošlo za rukom da postigne sporazum sa Turskom i Libijom i ozbiljno smanji broj migranata. Ali, ova kriza na kraju njegovog mandata je ipak daleko od rešenja. Države članice se do danas nisu mogle usaglasiti oko predloga Junkerove komisije za reformu sistema azila i oko raspodele potražilaca azila u celoj EU. Žan-Klod Junker je uvek iznova zahtevao solidarnost između država članica, kao i solidarnost sa zemljama porekla migranata u Africi.

„Ne radi se tu o milosrđu, što je stari refleks Evropljana, već treba da se razvije pravo partnerstvo između Evrope i Afrike, da se u Afriku investira, da se u Africi stvore nova radna mesta. To mora da bude lajt-motiv. Mi ne bismo smeli da Afriku uvek gledamo kroz prizmu izbegličke krize. Mi bismo morali da se pobrinemo da se ovi nesretnici nikada ne ukrcaju na brodove“, kazao je odlazeći predsednik Evropske komsije u bilansu svog dosadašnjeg rada pred Evropskim parlamentom.

Junkerovi poljupci

Žan-Klod Junker se i prema svojim prijateljima i protivnicima odnosio isto svojim energičnim šarmom. Njegovi poljupci i zagrljaji za predsednike i kancelare su poznati u Briselu. „Poljubio sam i Putina i Erdogana“, obznanio je Junker u jednom intervjuu nemačkom nedeljniku Špigel. „Nijedan ni drugi poljubac nisu bili nepovoljni po Evropu“, kazao je lukavo Junker. Njegov jedinstveni humor bi ponekad izazivao čuđenja u Briselu. Ponekad bi nekog ministra divlje „pogladio“ po kosi, nekog bi pak poljubio u čelo, a mađarskog premijera Orbana je na više sastanaka pozdravio smejući se: „Zdravo diktatoru!“. Sa mađarskim premijerom, čija partija takođe pripada njegovoj porodici demohrišćanskih partija, često je bio u sporu i suprotnog mišljenja. Evropska komisija je ubeđenja da Orban potkopava ustavne temelje svoje zemlje. Orban je tokom svoje izborne kampanje naložio da se urade plakati sa Junkerovim likov i parolama protiv EU i polepe po celoj zemlji. Na kraju je Junker izjavio: „Od Orbana sam digao ruke.“

Stupidni nacionalizam

Orbanova moć u Mađarskoj je za Junkera samo izraz jedne veće krize, koja se zaoštrila tokom njegovog mandata. Naime, napredovanje nacionalističkih i desno-populističkih snaga u mnogim evropskim državama: od Francuske, Danske, Belgije i Poljske, preko Nemačke do Austrije i Italije. Ovaj Luksemburžanin je u jednom trenutku zavapio da Evropa mora da se sačuva od ovog „stupidnog nacionalizma“. „Ja volim Evropu“, kazao je sa dubokim ubeđenjem Žan-Klod Junker. Sin jednog radnika čeličane, koji je u Drugom svetskom ratu bio primoran da služi u nemačkom Vermahtu, za Žan-Kloda Junkera je Evropa prvenstveno mirovni projekat. „Pogledajte samo naše susede, kako biste razumeli koliko je opasna međunarodna situacija i koliko je samim tim klimava i situacija u Evropskoj uniji.“

Obrlatiti Trampa

Žan-Klod Junker je usred svih novih trgovinskih konflikata uspeo da obrlati Trampa u Vašingotnu da ne uvede kaznene carine na evropske automobile, barem privremeno. „Tramp mi je u Beloj kući rekao kako je razgovarao sa svim predsednicima i šefovima vlada iz Evrope. Onda sam ja mogao da mu kažem da je samo EU odgovorna za trgovinu. Vi biste morali sa mnom da razgovarate“, izjavio je Junker nakon žestokog razgovora s Trampom. Poklonio mu je fotografiju američkog vojničkog groblja u Luksemburgu. To je na Trampa ostavilo jak utisak, misli Junker. „Centralni talenat Žan-Klod Junkera je postizanje kompromisa“, pohvalno o Junkeru govori predsedavajući Poslaničkog kluba demohrišćana u Evropskom parlamentu, Manfred Veber. Drugi pak smatraju da on nije pravi čovek za tu funkciju, poput šefa desničarskih populista u parlamentu, Marka Zanija. Junker nam je u nasleđe ostavio podeljenu Evropu, bez odgovora na zabrinutost građana zbog migracija, unutrašnje bezbednosti i privrednog rasta, kritikovao je poslanik italijankse Lige.

Poraz zvani Bregzit

Ali, Junkerova taktika grljenja i ljubljenja ima i granice. „Najdžela Faraža nisam nikad poljubio“, rekao je Junker nakon jedne žučne rasprave o Bregzitu, izlasku Velike Britanije iz Evropske unije. Faraž sebe vidi kao portparola prvoboraca Bregzita i često je napadao Junkera. „Šta vi radite još ovde“, kazao je Junker Britancu kada se pojavio u Evropskom parlamentu nakon što je pobedio na referendumu o Bregzitu. Kada su približili glave jedan drugom nastala je fotografija na kojoj je izgledalo kao da će sad da se poljube u obraze. „Samo sam ga opsovao, tiho na uvo“, rekao je Junker nakon toga.

Bregzit, čiji je rok sada pomeren za 31. januar 2020, šef Evropske komisije vidi kao svoj najveći poraz. Danas smatra da je trebalo da se uključi u kampanju pre održavanja referenduma. No, tadašnji britanski premijer Džejms Kameron mu je savetovao da to ne čini, „što je bila velika greška“.

Poslednja šansa?

U svom poslednjem „govoru o stanju nacije“ Junker je, usred duboke krize oko Grčke i jedne ukočene Evropske unije, svoju Evropsku komisiju označio kao „Komisiju poslednje šanse“. Da li je iskoristio ovu šansu? U privrednom smislu on je srećne ruke. Njegov investicioni program težak 300 milijardi evra je funkcionisao. Otvorena su nova radna mjesta. Ali, mršav je bilans korenitih reformi Evropske unije kojima stremi i francuski predsednik Emanuel Makron. Bilo je tu nekih kozmetičkih operacija, ali strukture i problemi su ostali. Na Junkerov predlog da mesto predsednika Evropske komisije i Evropskog saveta bude jedna funkcija, moćni šefovi država i vlada su uputili samo jedan umoran osmeh. Propao je ove jeseni i pokušaj odlazeće Evropske komisije da se barem otvore pristupni pregovori sa Severnom Makedonijom i Albanijom. „U mom mandatu neće biti novih učlanjenja“, kazao je predsednik Evropske komsije 2014. po stupanju na dužnost kao pretnju ili kao obećanje, zavisno do toga iz kog ugla gledate. I toga se držao.

Svojoj nasledici, Ursuli fon der Lajen Junker je naravno poželeo svako dobro i mnogo sreće. „Nemam nikakve savete, posebno ne koje bih rekao javno. Jer, sve što bih sada rekao bi mnogo više bio udarac nego savet“, kazao je Junker smejuljeći se na Samitu Evropske unije, 148. samitu u njegovoj karijeri.