Polovina pacijenata sa srčanom slabošću ne doživi 5 godina nakon postavljanja dijagnoze

„Srčana slabost najčešće zahteva doživotno lečenje, dovodi do čestih hospitalizacija, prevremene smrti i smanjenja kvaliteta života. Čak polovina pacijenata ne doživi 5 godina nakon postavljanja dijagnoze¹, a procenjuje se da u Srbiji od ove bolesti boluje 70.000 ljudi. Mnogim od ovih bolesnika bi adekvatnom redukcijom kardiovaskularnog rizika i boljim lečenjem srčane insuficijencije mogao da se znatno produži život, stoga je neophodno uvođenje inovativne terapije, koja ne samo da smanjuje tegobe, već i produžava život najtežih srčanih bolesnika^2-4“, zaključili su kardiolozi koji su učestvovali na CardioS – XIX Internacionalnom Kongresu kliničke kardiologije i srčane insuficijencije.

Na dvodnevnom kongresu, koji je usled nepovoljne epidemiološke situacije održan virtuelno, zadržan je internacionalni karakter uz okupljanje eminentnih kardiologa i internista. Stručnjaci su govorili o najvažnijim izazovima farmakoterapije, interventnog lečenja i hirurškog pristupa kardiološkim bolesnicima, sa posebnim osvrtom na inovativne terapije za uspešno lečenje srčane slabosti i napore da se ona učini dostupnom za sve pacijente u Srbiji, kao što je dostupna u svim zemljama u regionu.

Podaci ukazuju da su kardiovaskularne bolesti najučestalije bolesti u Srbiji, kao i vodeći uzrok smrtnosti. Od 10 uzroka smrti u Srbiji, sedam su iz grupe kardiovaskularnih bolesti, među kojima srčana insuficijencija zauzima visoko drugo mesto^5,6. Akademik prof. dr Petar Seferović, kardiolog, potpredsednik Evropskog Udruženja kardiologa i predsednik Evropskog udruženja za srčanu insuficijenciju, upozorava da uprkos pouzdanoj terapiji, smrtnost i dalje ostaje visoka, što zahteva uvođenje novih terapijskih opcija. „Velike su razmere opterećenja koje srčana slabost predstavlja za naš zdravstveni sistem, ali i društvo uopšte. Upravo česta potreba za bolničkim lečenjem, kompleksne hirurške i interventne procedure, kao transplantacija srca kod najtežih pacijenata značajno opterećuju budžet zdravstvenog sistema. Zbog toga je izuzetno važno pronaći sistemska rešenja koja će dovesti do manjeg broja hospitalizacija, uz adekvatno i efikasno lečenje pacijenata.“

Na kongresu je po prvi put održana i sesija za pacijente, odnosno dijalog pacijenata i lekara. Imajući u vidu rasprostranjenost oboljenja, Udruženje za srčanu slabost Srbije, koje okuplja kardiologe, pomoglo je formiranje Udruženja pacijenata sa srčanom slabošću, koje je osnovano u novembru prošle godine.

„Ciljevi Udruženja pacijenata sa srčanom slabošću Srbije su edukacija i bolje upoznavanje bolesnika sa prirodom bolesti, mogućnostima prevencije i najboljeg lečenja. Veliko ograničenje u lečenju predstavlja činjenica da je cena ovih lekova dostiže i do 7.000 dinara, što je veliki mesečni izdatak za prosečnog građanina Srbije. Zato su Udruženje za srčanu slabost Srbije, kao i Udruženje bolesnika sa srčanom slabošću poslali dopis Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje, sa molbom da se inovativna terapija nađe na listi lekova koji Fond refundira, čime bi se smanjili drugi troškovi zdravstvenog sistema, uključujući troškove hospitalizacija“, izjavio je Petar Peca Popović, novinar i predsednik Udruženja pacijenata sa srčanom slabošću.

Stručnjaci su na kongresu dodatno istakli da je pored pridržavanja epidemioloških mera, za pacijente sa srčanom slabošću izuzetno važno redovno uzimanje terapije i poštovanje higijensko-dijetetskih preporuka lekara, dok su podizanje svesti javnosti o srčanoj slabosti, kao i rana dijagnostika, dostupnost savremene terapije svima, uz praktikovanje zdravih životnih navika ključne za zdravlje svakog građanina Srbije.

I ove godine, kongres je tradicionalno održan pod pokroviteljstvom Evropskog Udruženja kardiologa, Evropskog Udruženja za srčanu slabost, Srpske Akademije nauka i umetnosti, Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Udruženja za srčanu slabost Srbije.