Prema prvim podacima koje su prikupili naučnici s Londonske škole ekonomije i političkih nauka, u nekim evropskim državama oko polovina smrtnih slučajeva od posledica bolesti COVID-19
nastupi u domovima za starije i nemoćne osobe, piše The Guardian, a prenosi Jutarnji list.
Oni upozoravaju Veliku Britaniju da mora da uloži veliki napor u borbu protiv širenja koronavirusa unutar takvih ustanova.
Zvanični podaci iz Italije, Španije, Francuske, Irske i Belgije pokazuju da se između 42 i 57 odsto svih smrti od Covida-19 događa u domovima za stare i nemoćne osobe.
Veruje se da je zvanično evidentiran broj smrtnih slučajeva od Covida-19 u takvim ustanovama u Engleskoj i Velsu značajno potcenjen. Engleski zavod za statistiku zabeležio je 20 smrtnih slučajeva od Covida-19 u domovima za stare u periodu od izbijanja zaraze koronavirusom do 27. marta. Nove brojke o slučajevima zaraze i smrtnim slučajevima u domovima objaviće se u utorak.
Udruženje nezavisnih domova za stare i nemoćne Engleske prošle nedelje za Gardijan reklo da se broj smrtnih slučajeva u domovima u toj zemlji približava brojci 1.000, s tim da brojni domovi beleže dvocifren broj smrtnih slučajeva. Prošlog vikenda je tako u Domu za stare „Stenli Park“ u okrugu Daram koji može da primi 71 štićenika, zabeleženo 12 smrtnih slučajeva, a navodno je i u Domu „Almond kort“ u škotskom gradu Glazgovu u istom period preminulo pet osoba.
Raširenost virusa i smrtnih slučajeva u domovima u pet zemalja Evropske unije čini se veća.
Istraživači Međunarodne mreže za politiku dugotrajne zaštite otkrili su da Irska ima najopširnije podatke o prisutnosti Covida-19 u domovima za stare osobe i da je u toj zemlji, zaključno s 11. aprilom, 54 odsto svih smrtnih slučajeva od Covida-19 nastupilo u domovima za stare. Istraživači navode da je irska vlada objavila podatke koje su analizirali.
Anketa koju su sprovele italijanske vlasti, a koja je pokrila smrtne slučajeve u 10 odsto tamošnjih domova za stare sugeriše da je 45 odsto svih smrtnih slučajeva zbog posledica Covida-19 nastupilo u domovima. Francuska je tokom vikenda objavila podatke koji sugerišu da je sličan postotak od ukupno 13.832 smrtnih slučajeva koje je ta zemlja dosad zabeležila nastupio u domovima. Belgijsko ministarstvo zdravstva objavilo je da je u toj zemlji 42 odsto svih smrtnih slučajeva zabeleženo u domovima. Podaci regionalnih vlasti u Španiji koji su se pojavili u javnosti sugerišu da se 57 odsto smrtnih slučajeva od posledica Covida-19 od 8. marta do 8. aprila dogodilo u domovima za stare i nemoćne.
Naučnici s Londonske škole ekonomije i političkih nauka naglašavaju da su podaci koje su analizirali došli iz raznih izvora i da različite metodologije beleženja broja zaraženih koronavirusom i stradalih onemogućavaju upoređivanje situacija u pojedinim državama.
„Pokušavamo da delujemo brzo i da delimo saznanja s drugima. Ako budemo čekali savršene dokaze, biće prekasno da se nešto promeni“, rekla je Adelina Komas-Herera, jedna od autorki izveštaja.
KORONAVIRUS:
„KUĆNA IZOLACIJA“ – Uslovi za dobijanje i preporuke za ukućane
RADITE OD KUĆE? – Evo kako da olakšate sebi
ŠTA ZNAČI IMATI „KONTAKT“ SA ZARAŽENIM?
„Socijalno distanciranje u domovima za dugotrajnu negu praktično je nemoguće izvesti. Kao da se sve poklopilo – ranjiva grupa ljudi, nemogućnost implementacije mera i osoblje koje nema podršku sistema i koje nije adekvatno obučeno. Mnogi ljudi koji rade u takvim domovima imaju vrlo malo medicinskog znanja.“
Jedna od tri studije o prisutnosti Covida-19 u domovima za stare, koje su sprovele vlasti u američkom gradu Sijetlu pokazala je da je od 101 štićenika domova, zaključno s 18. martom, preminulo njih 34.
Viši istraživač sa Univerziteta Sautempton, dr. Majkl Hed rekao je za Gardijan da podaci Londonske škole ekonomije i političkih nauka jasno ukazuju da se malo ko skoncentrisao na domove za dugotrajnu negu, uprkos tome što brojke sugerišu da se radi o izuzetno ranjivim ustanovama i izuzetno ranjivoj populaciji.
„Naši stariji zaslužuju više od zaborava i ignorisanja“, rekao je Hed i dodao da je teško vaditi zaključke iz podataka Londonske škole s obzirom na to da je malo dostupnih testova i da će jako malo sumnjivih slučajeva završiti kao potvrđeni slučajevi.
NAJVAŽNIJE STVARI KOJE BI TREBALO DA ZNATE O KORONAVIRUSU:
Koji su glavni simptomi koronavirusa i kako ga razlikovati od sezonskog gripa
Šta možete da uradite da biste smanjili rizik od zaraze koronavirusom (kako da se pripremite za COVID-19)
Izbegavajte rukovanje i ljubljenje
Šta je „samoizolacija“ i kada je bi je trebalo primenjivati
Da li maska pomaže i kada bi trebalo da je nosimo?
Kako funkcionišu brzi testovi za koronavirus?
Čuvajte se infodemije (najezde lažnih vesti). Na primer, psi i mačke ne prenose koronavirus…
„Uprkos ograničenjima, znamo da se ceo niz bolesti i virusa brže širi unutar ranjivih populacija koje žive u domovima za stare osobe.“
Inače, prema poslednjim službenim podacima u svetu je od Covida-19 umrlo više od 119.000 ljudi. Stvarna brojka mogla bi da bude znatno veća.
Tagovi
