Pomaže li marihuana sportistima i rekreativcima?

Kada je Ša’Kari Ričardson, zvezda američkog sprinta, ostala bez mesta na Olimpijskim igrama zbog pozitivnog testa na marihuanu početkom jula, to je ponovo raspirilo debatu o kanabisu i stvarima koje elitni sportisti koriste da bi poboljšali svoje rezultate. Šire gledano, postavljeno je pitanje da li i obični ljudi treba da mešaju vežbe sa travom.

Premda je marihuana zabranjena uredbom Svetske antidoping agencije (WADA), ne postoji nijedan naučni dokaz da ona sportiste čini bržima, jačima, boljima. Zapravo, kanabis ima reputaciju da smanjuje performanse.

Istraživanja pokazuju da je za takmičare kanabis najčešće dvosekli mač. U ranijim studijama koje su ispitivale uticaj na vežbanje, naučnici su ustanovili da kada zdravi dobrovoljci puše kanabis, a potom rade vežbe, kanabis im povećava puls, podiže krvni pritisak i loše utiče na njihovu sposobnost da vežbaju.

Mnoge studije koje su usledile bile su previše male, ne toliko rigorozne i mahom urađene na životinjama. Sve u svemu, svaka je upućivala da kanabis ne povećava snagu niti izdržljivost.

„Ako pogledate bilo koji test fizičkih performansi, ili ne postoji zaključak, ili je on da marihuana loše utiče na njih“, kaže dr Majkl Džojner, fiziolog i anesteziolog koji proučava elitne sportiste na klinici Mejo u Minesoti.

Dr Džojner navodi da postoje objektivne, ali vrlo minorne fizičke dobrobiti kanabisa, ali isključivo u pojedinim disciplinama. Svetska streličarska federacija zabranila je i alkohol na takmičenjima jer on pomaže da se ruka takmičara smiri. Kanabis bi na sličan način mogao da donese prednost u sportovima u kojima je važna mirna ruka. Ali opet, ne postoje podaci koji to podupiru.

Postoje i potencijalne zdravstvene sumnje oko marihuane, dodaju lekari, posebno kada je reč o sportistima koji je uživaju. Prema Američkom udruženju za pluća, dim marihuane sadrži mnoge toksine i karcinogene koji se nalaze i u duvanskom dimu. A pošto pušači marihuane duboko inhaliraju i dugo zadržavaju dah – svakako duže nego kada je reč o cigaretama – oni su izloženi katranu više od ostalih.

„Pušenje marihuane sasvim jasno oštećuje ljudska pluća“, navode u Udruženju. „Redovno korišćenje dovešće do hroničnog bronhitisa i može da osobi kojoj je imunitet kompromitovan donese mnoge infekcije pluća.“

Naučnici dodaju da postoje i rizici po mentalno zdravlje, utoliko više ako je osoba počela da koristi kanabis u tinejdžerskim ili adolescentskim danima. Studije navode da rano koketiranje sa marihuanom zaista može da navede osobe da kasnije eksperimentišu sa ozbiljnijim drogama, a izveštaj iz 2017. koji je sačinila prestižna Nacionalna akademija za medicinu zaključio je da korišćenje kanabisa povećava rizik od razvitka šizofrenije i drugih psihoza. Neke osobe su tome podložnije usled genetike i drugih faktora.

Studije ukazuju da kanabis može i da utiče na vreme reakcije i donošenje odluka. To može da bude opasno u situacijama sa visokim rizikom od ozbiljnih fizičkih povreda, bilo da je reč o vožnji automobila, podizanju tegova ili vožnji bicikla putem sa gustim saobraćajem.

Pa ipak, ni potencijalni zdravstveni rizici i nedostatak čvrstih dokaza o korisnosti nisu neke vežbače i sportiste uspeli da odvrate od treniranja kada se naduvaju – niti od zakletvi da im kanabis zaista pomaže da se osećaju i da vežbaju bolje.

U studiji iz 2019, objavljenoj u časopisu „PLOS One“, 26 odsto ljudi koji su za sebe rekli da su sportisti – mahom trkači, biciklisti i triatlonci – takođe je priznalo da koriste kanabis. Neki su ga pušili, drugi su jeli kolačiće ili su ga utrljavali na telo kao kremu. Oko 70 odsto sportista reklo je da im je trava pomogla da spavaju ili im je ublažila bol od velikih napora i drugih aktivnosti. Skoro 60 odsto navelo je da ih marihuana smiruje.

U jednoj drugoj studiji, iz iste godine, dr Anđela Brajan, profesorka psihologije i neuronauke sa Univerziteta Kolorado u Bolderu, sa kolegama je regrutovala skoro 600 redovnih korisnika kanabisa i ispitivala ih.

Profesorka Brajan je smatrala da će kanabis biti krivac što ljudi nisu fizički aktivni. Iznenadila se kada je skoro polovina ispitanika navela da ih kanabis zapravo motiviše da vežbaju. Više od 80 odsto navelo je da redovno koriste travu tokom vežbanja ili neposredno pre ili kasnije. Sedamdeset odsto reklo je da im marihuana pomaže da uživaju u vežbanju, a skoro 80 odsto da im pomaže da se oporave.

„To je prilično snažna veza, a korišćenje kanabisa pre ili tokom vežbanja je uobičajeno“, kaže profesorka Brajan.

Studije sugerišu da kanabis zaista pomaže nekim osobama da lakše zaspe, a skromna i ograničena klinička ispitivanja potvrđuju da smanjuje bol i zapaljenje.

„Verovatno ne iznenađuje što ljudi koriste kanabis stavljajući ga u ovaj kontekst“, dodaje doktorka.

Istraživanja o vežbanjima i kanabisu su prilično retka. „Federalni zakoni kažu da ne možemo da donesemo travu na kampus, da ne smemo da je prepišemo ljudima, niti da ispitanicima namećemo marihuanu“, objašnjava dr Anđela Brajan.

Ona je sa kolegama zato morala da posećuje ljude koji koriste kanabis u njihovim domovima, da uzima krvne uzorke i da ih testira.

Potom su se ispitanici sami pojavljivali u njenoj laboratoriji i trčali na pokretnim trakama. Ponekad bi dolazili naduvani, a nekada posle apstinencije.

Sem uticaja na vežbanje i zadovoljstva zbog fizičkih aktivnosti, doktorka Brajan i njen tim želeli su da ispitaju i da li kanabis utiče na percepciju protoka vremena.

„Kada pričamo sa sportistima iz disciplina izdržljivosti, koji trče ili voze bicikl po četiri sata, kažu nam da im zbog marihuane vreme brže prolazi i da se manje dosađuju.“

Ovaj tekst objavljen je u novom broju Njujork tajmsa na srpskom, koji se dobija na poklon uz svaki broj Nedeljnika od četvrtka, 19. avgusta

Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs