Pomažu li biljke protiv simptoma: Šta tradicionalna kineska medicina može da nam kaže o koronavirusu?

Dok pokušava da nađe način da pomogne pacijentima inficiranim novim koronavirusom, Peking vidi i potencijal u koktelu antivirusnih lekova. Ali takođe preporučuje „pilulu mirnog govečeta iz palate“, tradicionalni kineski lek koji se dobija iz goveđe žučne kese, bivoljeg roga, jasmina i bisera.

Za virus koji se širi planetom trenutno ne postoji lek. Ali Kineska nacionalna zdravstvena komisija preporučila je lekarima da pacijentima ubrizgavaju kombinaciju zapadnjačkih lekova koji se koriste za HIV i druge viruse.

Ipak, vlada traži načine da doprinese ovoj borbi obraćajući pažnju i na lekove koji čine deo nacionalnog identiteta – tradicionalnu kinesku medicinu. A ona ima svoje pristalice.

„Mislim da je to dobar pristup“, navodi Čeng Jungči, profesor farmakologije na Univerzitetu Jejl. „Moramo mu dati šansu.“

Iako ne postoji klinički dokaz da korenje različitih biljaka, poput sladića, ili pilule mirnog govečeta mogu da se suprotstave smrtonosnoj epidemiji, oni koji upražnjavaju ovaj pristup navode da on može da ublaži simptome, poput bola u plućima, bez posledica. Kritičari pak tvrde da ovakve izmišljotine mogu da naude pacijentima.

Korišćenje tradicionalnih kineskih lekova podudara se sa idejom kineskog lidera Si Đinpinga da od njih napravi izvor nacionalnog ponosa. On često govori da zvaničnici treba jednako da uvažavaju drevne načine lečenja i zapadnjačku medicinu.

Tokom epidemije akutnog respiratornog sindroma (SARS), 2002. i 2003. godine, lekari su ustanovili da su steroidi, prepisivani da se smanji zapaljenje, imali štetne posledice, poput uništavanja kostiju. Kineska medicina, tvrde oni, mogla bi povoljno da utiče na takve stvari.

Što se tiče koronavirusa, Nacionalna zdravstvena komisija preporučila je tradicionalne lekove koji mogu da se koriste skupa sa antiretrovirusnim lekovima za HIV, kao što je „lopinavir“. Zvaničnici kažu da bi „pilula mirnog govečeta“ mogla da ublaži simptome respiratornog trakta.

Neke bolnice već su počele da koriste kombinaciju zapadne i kineske medicine. Pekinško zdravstveno odeljenje izvestilo je da su dva izlečena pacijenta bila tretirana tradicionalnim lekovima, zajedno sa jednom drugom, neimenovanom terapijom. A u Guangdžouu lekari su kazali da 50 pacijenata nije više imalo groznicu. Polovina od njih rekla je da su prestali i da kašlju nakon terapije starim metodama.

Lekari ubrzano sprovode kliničke testove kako bi ispitali efikasnost tradicionalne medicine, posebno u Vuhanu, epicentru epidemije, kaže dr Čeng, ekspert sa Jejla. On predvodi i Konzorcijum za globalizaciju kineske medicine, grupu koja okuplja uvažene naučnike.

Đijang Sjanfeng, koji se bavi tradicionalnom medicinom u Ujedinjenom zdravlju porodice, jednoj od najboljih bolnica u Pekingu, tvrdi da su ovi lekovi bezbedni, efikasni i jednostavni za nabavljanje.

„Zapadna medicina nema bolje odgovore za ovaj virus“, kaže Đijang. „Kineski narod je mnogo puta u istoriji imao ovakve probleme. Da tradicionalna kineska medicina nije efikasna, kineski narod ne bi ni postojao.“

Nakon epidemije SARS-a, Svetska zdravstvena organizacija proučavala je korišćenje tradicionalne kineske medicine tokom tog perioda i utvrdila da su takvi lekovi bili bezbedni. Oni su pokazali i potencijal u smanjivanju simptoma poput umora i otežanog disanja. Istraživači iz Sjedinjenih Država i Tajvana naveli su da određene biljke mogu da potisnu virus ukoliko se prepišu u određenim dozama. Neke druge studije, ipak, nisu otišle toliko daleko.

Ta naučna neizvesnost ne predstavlja problem za kinesku vladu. Zdravstvena komisija dodaje sve više tradicionalnih lekova na spisak preporučenih terapija. Vlasti u Vuhanu kažu da pacijenti koji iskuse blage ili umerene simptome treba da posegnu za tradicionalnom kineskom medicinom, navela je državna novinska agencija Pekinške vesti.

Tradicionalna kineska medicina uči da bolest nastaje zbog neravnoteže u organizmu i da neki ljudi imaju „vruću“ konstituciju, što znači da su podložniji groznici i zapaljenjima. Njeni poklonici smatraju da je koronavirus „vruća“ bolest, i da zato treba prepisati lekove koji „smanjuju toplotu“.

Nije najjasnije koja nauka stoji iza ovih lekova. Da problem bude veći, ove biljke nisu standardizovane, a zakonske odredbe uglavnom ne postoje. Lekari u Hongkongu nisu baš ubeđeni da tradicionalna medicina može da pomogne. „Ne želim da je nipodaštavam, ali to nije nešto čime se mi bavimo“, kaže Arisina Ma, čelnica najvećeg lekarskog udruženja u Hongkongu.

U mnogim kineskim gradovima proteklih dana zabeleženi su redovi za kupovinu „šuanghuanglijana“, biljnog napitka napravljenog od cveća poput orlovih noktiju i forsitije, nakon što je jedna vladina studija poručila da taj lek može da bude dobra preventiva od koronavirusa.

Đin Si, menadžer jedne apoteke u Pekingu, navodi da prodaja tradicionalnih lekova, kao što je „šuanghuanglijan“, nikad nije bila bolja. „A da li to stvarno pomaže? Ko to zna…“, kaže on.

Ovaj tekst izašao je u novom broju Njujork tajmsa na srpskom jeziku, koji se dobija na poklon uz svaki primerak Nedeljnika od četvrtka, 12. marta