Le Monde diplomatique

Pomirenje biznis elite i ekstremne desnice

Mond Diplomatik

7. август 2024. 0

Nedostatak kadrova i nepoverenje ekonomskih krugova često su predstavljali prepreku za Nacionalni zbor (RN). Njegova normalizacija fiskalnih, monetarnih i evropskih pitanja zvuči kao indirektni poziv vladajućoj klasi. A kako ona reaguje?

Grčka i rimska mitologija nude nepresušan izvor referenci za one koji bi želeli da prošire svoja znanja iz oblasti klasičnih humanističkih nauka. Tit Livije, u svom delu Istorija Rima od osnivanja grada, ističe borbu između Horacija i Kurijacija, odnosno prvaka Rima i Albe u ratu dva grada između 673. i 641. godine pre Isusa Hrista. Horacijima je domovina bila na prvom mestu, bili su spremni da ubiju svoju sestru pod izgovorom da je zgrešila sa neprijateljem. Ovakav duh požrtvovanosti nedostajao je Kurijacijima, koji su na kraju bili poraženi. Prema legendi, slabost im je bila nedostatak muškosti.

Godine 2016, Andre Ruže – bivši izvršni direktor kompanije Bouygues, koji je bio na listi desničarskih stranaka: Partija novih snaga (le Parti des forces nouvelles – PFN), Okupljanje za Republiku (le Rassemblement pour la République – RPR) i Nacionalni zbor (Rassemblement national – RN), čiji je i evropski poslanik – osnovao je društveni klub „Horaciji“ (les Horaces). U ovom klubu nalaze se lideri preduzeća, visoki službenici i nekoliko uticajnih ljudi. Da bi ismejali savremene „Kurijacije“, oni strankama ekstremne desnice daju ideje, predloge zakona, kao i krilatice političkih kampanja. Žan Mesija, enark (diplomac najelitnije visokoškolske ustanove za administrativce ENA, prim. ur.), bivši upravnik Ministarstva odbrane, osnivač Instituta Apollon 2020. godine, postao je zagovaralac ovog reakcionarnog aeropaga na kanalu CNews (u vlasništvu jednog od najbogatijih Francuza, Vansona Bolorea, prim. ur.), ponekad priklonjen Nacionalnom zboru (RN), ponekad Eriku Zemuru, osnivaču stranke Reconquête, ili Rekonkvista (dva puta osuđenom za izazivanje rasne mržnje, prim. ur.).

Izvan ovog kruga, na koga bi od političkih, ekonomskih, administrativnih i kulturnih elita ekstremna desnica mogla da računa za pomoć u vršenju svoje vlasti? Nacionalnom zboru uvek su nedostajali kadrovi. Njegovi izborni uspesi ga sada stavljaju u poziciju da može da nudi radna mesta. Da bismo razumeli koji će delovi vladajućih klasa pristati da ih zauzmu, moramo premotati film i proširiti fokus.

Godine 1983, Patrik Bison, novinar časopisa Minute i buduća siva eminencija Nikole Sarkozija, objavio je knjigu Le Guide de l’opposition (izdavač Intervalles) kako bi „kariku po kariku, formirao lanac otpora ideološkoj prevlasti socijalističke države“. Nabrojao je skoro deset hiljada imena i tri hiljade adresa udruženja, klubova, novina (Le Figaro Magazine, Valeurs actuelles…), stranaka (Okupljanje za Republiku [RPR], Unija za francusku demokratiju [l’Union pour la démocratie française – UDF] i Nacionalni front [FN]), kao i „slobodnih radio stanica“ kao što je Alouette FM, koju je osnovao Filip De Vilje (bivši lider francuskih degolista, prim. ur.). Ali kako u borbi protiv socijalističko-komunističke vlasti ujediniti naslednike golizma i naslednike Filipa Petena; bivše borce Organizacije tajne vojske (l’Organisation armée secrète – OAS) i one koji su pristali na dekolonizaciju Alžira; tradicionalne katolike i pristalice Drugog vatikanskog sabora – sabora čiji je cilj bio osavremenjivanje katoličke liturgije? A onda, kako na ekonomskom planu ujediniti pristalice slobodnog tržišta, korporativizma i de Golove ideje „socijalnog kapitalizma“? Ciljevi su bili previsoki, zamisao je propala.

Za obnovljeni projekat danas je zadužen Erik Sijoti, predsednik Republikanaca (Les Républicains – LR, tradicionalne stranke vlasti koja svoje korene nalazi u degolizmu, i čiji su lideri bili Širak i Sarkozi, prim. ur.) poreklom iz departmana Primorski Alpi. On je svoju inspiraciju crpeo od Vensana Bolorea, vatrenog katolika koji je ponovo uložio profite koje je stekao „Fancuskoj Africi“ (Françafrique) u medijsko carstvo (kanali Canal Plus, CNews, C8, Europe 1, Le Journal du dimanche, Paris Match). Pošto udruživanjem sa Nacionalnim zborom nije uspeo da uveri lidere Republikanaca, Sijoti je okupio šačicu veterana iz desničarske unije i nekolicinu kandidata. Među njima nalazi se i Gilem Karajon, sin poslanika Bernara Karajona, bivšeg pripadnika ekstremnodesničarske organizacije Le Groupe union défense (GUD) i neumornog pristalice sporazuma između golista i Nacionalnog zbora. Predsednik Mladih republikanaca (Jeunes Républicains), Karajon mlađi dospeo je u martu 2023. godine na naslovnu stranu časopisa L’Incorrect, čiji je pokrovitelj tradicionalista Šarl Begbede, sa svojim saradnicima i prijateljima iz stranaka RN i Reconquête – Pjer-Romen Tjoneom i Stanislasom Rigoom. Još jedan „sin naslednik“ je kandidat pod zastavom „okupljanja desničara“, čiji je otac upravljao radiodifuznim kanalima TFI, LCI, CNews, Europe 1 – Arno Dasje, čija kompanija Avisa Partners proizvodi onlajn (…)