„Ponašajte se prema njima onako kako biste želeli da se neko ponaša prema vama u toj situaciji“: Beograd ujedinio žene u migraciji iz Ukrajine, Irana, Nigerije i Burundija

Olga Antonova, konzulka ukrajinske ambasade izjavila je da od februara ove godine sedam miliona državljana Ukrajine napustilo zemlju i da su to većinom žene i deca. Prema poslednjim podacima u Srbiji se nalazi oko pet hiljada Ukrajinaca.

„U Prihvatnom centru u Vranju se nalazi oko 80 naših državljana koji praktično stalno tamo žive, ali se podrška pruža za još 2000 njih koji su smešteni na kućnim adresama, ali i njima Komesarijat za izbeglice i migracije pruža dodatna pomoć i podršku“ istakla je ona govoreći na koferenciji „Kako stvaramo bolje prilike i šanse za devojčice u pokretu“ održanoj u Beogradu.

Konzulka je dodala da sama ambasada obraća posebnu pažnju na rizike od trgovine ljudima kojima žene iz Ukrajine mogu biti izložene, i da u partnerstvu sa Udruženjem građana Atina, koji se poslednjih 20 godina bavi zaštitom žrtava trgovine ljudima pruža informacije svima ukrajinskim državljankama i državljanima koji su ovde, o tome gde mogu dobiti pomoć i podršku u Srbiji ako smatraju da su im prava ugrožena i da mogu biti u situaciji eskploatacije.

Na konferenciji je premijerno prikazan kratkometražni film „Priča o Katji“, o jednoj od hiljade devojaka koja je u Srbiju došla iz Burundija, ali i jednoj od retkih koja je ovde našla svoj mir. Danas, ona je studentkinja Univerziteta u Beogradu, a juče je bila devojčica izbeglica koja je sa majkom krenula na put.

Migrantkinje i aktivistikinje koje žive u Srbiji Krista Maniratunga iz Burundija, Oyewole Oluwaemi Abiodum iz Nigerije i Mossa Pour Golnoosh iz Irana, članice Zagovaracke grupe koja se okuplja oko organizacije Atina apelovale su na institucije i neophodnost njihove podrške da ostvare svoja prava. Aktivistkinje su govorile o situaciji u njihovim državama i o položaju žena i devojčica u njima, adresirajuci mnoge probleme sa kojima se one suočavaju poput seksualnog nasilja, nemogućnosti da idu u školu ili da odlučuju u svoje ime. Sve ove probleme navele su glavne zasto se devojke i žene odlučuju na migraciju. 

Govoreći o migrantima Krista Maniratunga je rekla da je to situacija u kojoj može da se nađe svaki čovek.

„Ponašajte se prema ovim ljudima onako kako biste vi želeli da se neko prema vama ponaša ako biste se vi ili neko vaš – dete, roditelj, brat sestra našao u toj situaciji. Čak i ako ne možete bilo šta da uradite – makar se nasmešite“.

Pozvale su sve da se pridruže mirnom protestu koji ce se održati 2. oktobra, u 14 časova, ispred ambasade Irana, kao podrška svim ženama i devojkama Irana, pod porolom „Žene, život, sloboda”.

Pristunima se obratila i direktorka organizacije Atina, Marijana Savic, koja je navela da se ova konferencija održava u okviru projekta “Pipi danas” koji je podržan od strane švedskog Save the Children-a i oslanja se na ideje koje je proklamovala najpoznatija književna ličnost švedske spisateljice Astrid Lindgren, devojčica Pipi Duga Čarapa. Projekat zajednički izvode organizacija Atina i kancelarija Save the Children-a za Severozapadni Balkan koje godinama unazad ulažu napore u cilju poboljšanja položaja “devojčica u pokretu”, naročito kroz pružanje direktne pomoći i podrške koja je prilagođena njihovim potrebama.

Ona je navela da je organizacija Atina u okviru ovog projekta pružila direktnu podršku za ukupno 130 devojčica i mladih žena u pokretu sa iskustvom nasilja da se oporave i prevaziđu posledice istog, što je i u osnovi Atininog delovanja poslednjih 20 godina. Takođe je organizacija pomagala ženama i devojčicama kako da pristupe svim pravima koje im pripadaju ali i aktivno učestvuju u političkom i društvenom životu, da se bore za prava žena i jednakost u svakom smislu. Konferencija se posebno bavila jačanju saradnje  razmene znanja i iskustva izmedju Bosne i Hercegovine i Srbije i po ovom pitanju, jer su problemi sa kojima se obe države suočavaju slični, s obzirom da migraciona ruta vodi kroz Srbiju, pa zatim i Bosnu. Kao jedna od preporuka istaknuto je da je neophodno da se saradnja još osnaži i da se kreira mehanizam razmene informacija, koji će obezbediti privatnost i poverljivost podataka, ali pružiti dovoljno informacija da se obezbedi kontinuitet podrške za sve migrante koji su u potrebi.