Doktor Milanko Šekler, imunolog i mikrobiolog, od pre dva dana i nosilac Vidovdanske nagrade kaže da se zaboravlja da nisu sve protivepidemijske mere ukinute, iako je virus još uvek tu i čeka nas kada se vratimo u zatvorene prostore.
„Treba staviti akcenat na ono čega treba još uvek da se pridržavamo, a ovde je obrnuto – akcenat je stavljen na normalan život pa je bilo mnogo važnije da mogu veselja do 500 ljudi, da restorani mogu da rade, umesto da se u prvi plan istakne da mere nisu ukinute. Mislim na maske, na distancu i ograničen broj ljudi – jeda na četiti kvadratna metra“, ističe Šekler, a prenosi RTS.
Kaže da su svi zaboravili na mere i da često u prodavnici bude jedini koji nosi masku.
„To niko nije ukinuo i niko nije rekao da ne treba da se pridržavamo. Opala je kontrola, ali virus je tu. To da li je 70, 100, 150 ili 300, ne menja bitno suštinu, a suština je da je virus prisutan i da će nas čekati kada se vratimo u zatvorene prostore“, upozorava Šekler.
Kaže da se plaši za ljude koji nisu vakcinisani jer je siguran da će virus da ih nađe.
„Širi se drama zbog delta soja. Ja sam veliki protivnik pravljenja drame oko pojedinih oblika virusa jer javnost ne treba opterećivati i nabijati tenziju. Tačno je da se delta soj širi nešto lakše“, kaže Šekler.
Podseća da je za medije samo par dana bilo interesantno kada se u Srbiji pojavio alfa odnosno britanski soj koronavirusa, nakon čega su svi videli da je ista stvar kao i sa prethodnim sojem.
Ističe da i u Britaniji vakcinisani jako retko oboljevaju od delta oblika virusa.
„Vakcina radi i to je suština i najvažnije. To što te je inficirao delta soj ne menja ništa u tvom životu ako vakcina radi, ako su simptomi blaži i ako ti život nije ugrožen“, naglašava Šekler.
Doktor Šekler kaže da se nada se da će državni organi smisliti neku novu strategiju vakcinacije.
„U pojedinim zemljama ide se sve više na novac. Po meni već počinje da gubi smisao da ja tebi platim da zaštitiš svoj život, a neko drugi ko je odgovoran to uradi besplatno“, kaže Šekler.
Ističe da je potrebno samo da svako od vakcinisanih po jednog čoveka u svom okruženju pošalje na vakcinaciju.
Upozorava da ima mnogo nevakcinisanih ljudi od 18 do 40 godina starosti. Ističe da je zato važno da akcenat ostane na vakcinaciji radno aktivnog stanovništva i ljudi koji su najugroženiji, ali smatra da vakcinu što pre treba da prime i deca koja imaju druge komorbiditete koji mogu biti opasni.
„Mislim na decu koja su dijabetičari, koja su gojazna, koja imaju srčana ili plućna oboljenja. Ta deca su svakako u riziku i svakako treba da budu vakcinisana“, naglašava Šekler.
Što se tiče zdrave dece, kaže da pedijatri preporučuju vakcinaciju, što i sam podržava.