Rezultat se lomi i Lebron Džejms bi u koš uneo čitav Sakramento, sa sve Divcem i Peđom. U jednom prodoru prolazi Bogdana Bogdanovića i skače na zakucavanje. Pred i pod njim našao se Nemanja Bjelica, a iznad njega nije bilo više ničega. Kucanje. Namršteno lice i neke grube reči, euforija koja nije popustila ni satima kasnije. Na Instagramu novi superheroj Los Anđelesa kači snimak egzibicije i ostavlja poruku svima koji bi da se kače sa njim (ne bi niko, ako ćemo pošteno).

Nemanja Bjelica, koji je u sekundi postao predmet šale, brzo se oporavio od zemljotresa izazvanog Lebronovim zakucavanjem, sa epicentrom usred ega. Zna Bjelica da u jednom trenutku možeš da budeš heroj, a u drugom tragičar i prihvata lice i naličje sporta. Ali srpske internet i novinarske straže nisu časile ni časa da odbrane čast Profesora.

https://www.instagram.com/p/B46v0IXA6DT/?utm_source=ig_web_copy_link

Džejms je okarakterisan kao neko ko obraz ne maže kremom nego imalinom i opšti je zaključak da mu je džab džabe što je veliki igrač kad je „loš čovek“ koji „vređa tuđe porodice“.

Prosta tautologija kaže da je NBA liga takmičenje loših ljudi. Jer kao što su Gatorade aparati, kiss kamere, kompilacije monstruoznih zakucavanja i budalastih poteza sastavni deo NBA folklora, tako je i trash talk nepomerljiv deo kulture najboljeg takmičenja na svetu.

Od parkova širom Njujorka do aut-linije ispred VIP lože u kojoj sede Džek Nikolson i Dejvid Bekam, normalna je stvar da igrač ima želju da pobedi svog direktnog rivala, da ga igrački obezvredi i da kao trešnjicu na vrh kolača kojim hrani ego, postavi ličnu poruku.

Zar ne bi bilo licemerno da je drugačije? Ako su igrači u Premijer ligi spremni da simuliraju i „na mufte“ iznude korist, ako su u stanju da vrše stalni pritisak na sudiju, zašto bi se protivnicima obraćali sa „Ser“?

Postoji li stvarno neko ko bi voleo da je Muhamed Ali bio ćutljiv tip, koji nije ni pretio, ni slavio, ni patio naglas?

Bilo bi sve to čudno i predimenzionirano, a zamislite onda tek NBA bez trash talk scena.

Najbolji igrači u istoriji lige imali su najbrži mozak, najmekšu ruku i najprljaviji jezik

Najbolji igrači u istoriji lige imali su najbrži mozak, najmekšu ruku i najprljaviji jezik.

Lari Džonson je jednom prilikom u kameru poručio Skotiju Pipenu: „Bilo bi dobro da malo zatvori prokleta usta. Svima im je Majk izgleda pozajmio m..a, pa su hrabri, a najbolji potez u karijeri im je dodavanje za igrača sa brojem 23.“

Ti su verbalni ratovi bili različitog intenziteta, pa je tako bilo blagih začikavanja poput pitanja „na koji način želiš da ti sad dam koš“, ali i ozbiljnih provokacija kao u slučaju Garnet protiv Dankana.

Bio je Dan majki 1999. godine kada se Garnet uneo u facu Dankanu i rekao mu: „Srećan ti Dan majki, motherfucker!“ Poznata je bila Timova porodična situacija i da mu je majka preminula od tumora dojke devet godina ranije.

Džordanov britak jezik imali su priliku da čuju i ljudi košarke sa naših prostora. Igrala se revijalna utakmica Čikaga i Olimpijakosa, a Duda Ivković je odbranom pokušavao da usmeri Džordana ulevo. MJ 23 je svaku akciju završavao udesno. Posle nekog vremena rekao je Dudi: „Ja idem gde ja hoću, a ne gde si ti zamislio.“

Taj, najbolji igrač svih vremena, eto, nije imao poštovanja prema starijima, pa mu džabe sve zasluge i kvaliteti.

Tako biva kada sude oni u čijoj zemlji i jedni, i drugi, i treći navijači pevaju o seksualnim afinitetima ženskih članova porodice protivničkih igrača. I gde je mržnja lična i prevazilazi sport.

I dok su se dežurne zaštitničke straže sablažnjavale Lebronovom „nepristojnošću“, možda je bilo pametnije da je neko primetio da se ništa od ovoga ne bi dogodilo, niti bi nastao ovaj tekst, da Bjelica nije izrotirao i pokušao da odbrani najboljeg košarkaša današnjice. Mogao je da ga pusti da zakuca uprazno, ali nije kalkulisao i tako je postao primer, a ne predmet ruganja.

Jer nije sramota završiti na posteru sa Lebronom Džejmsom, sramota je loše raditi svoj posao.

Komentara

  1. steva
    21. новембар 2019. 17:38

    Nemanja Bjelica je ostao na zemlji sa rukama uz telo...da je skocio , podigao ruke , pokusao da ga blokira , tek onda bi postojao razlog za celu pricu . To sto mu se ovaj mrstio i namestio facu ubice to je lekcija za Bjelicu...razlog da sledeci put kad se desi nesto slicno , on ne bude pasivan , statican ...vec da mu otkine pola glave i obe ruke , napravi nameran faul...pa nek se onda mrsti sa zemlje .

  2. Sare
    22. новембар 2019. 17:21

    Većina crnih igrača je odrasla u siromašnim porodicama tako da o nekom vaspitanju i obrazovanju je uzaludno pričati tako da su svoj rečnik ulice samo preneli na košarkaško igralište. Teško se i vidi ako protivnički igrač padne ili se povredi da mu neko pruži ruku iz drugog tima. Tu milioni ne pomažu.

  3. Boki
    23. новембар 2019. 12:58

    Izgleda da su svi zaboravili kako je Pero Antic zakucao Lebrona ! https://youtu.be/VALXrnOYoRI

  4. Победник
    24. новембар 2019. 20:19

    Е моји новинари, човек је рођени победник, зато и сваку утакмицу сматра за финале и тако се и понаша. А шта ће килави Бјелица да каже таквој легенди?! На светском првенству онај Шаренац има више живота у себи него играч НБА лиге. После се и питате зашто нам се дешавају дебаклови у “нашим” спортовима. Само ви снимајте “златне момке” и остала хвалисања, а на терену се показује оно у гаћама, а не пред малим екранима!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, pogledajte i upoznajte se sa uslovima i pravima korišćenja.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.