Vatrogasci se bore da zauzdaju divlje požare koji bukte u radioaktivnoj šumi na napuštenoj teritoriji oko nuklearne elektrane u Černobilju, gde su nivoi radijacije znatno niži nego posle nesreće 1986. godine, ali i dalje predstavljaju rizik po život.
Kako piše Njujork tajms, povišena su očitavanje radijacije u blizini „divljih“ požara, gde se pojavljuju kovitlaci dima, s vetrom koji je duvao većim delom protekle nedelje u ruralnim oblastima Rusije i Belorusije. Vetar se u petak preusmerio na Kijev, ali vlasti kažu da je u gradu nivo radijacije i dalje normalan i da je tri miliona stanovnika za sada bezbedno. Ali, jaki vetrovi tokom vikenda mogli bi da prošire požare na ostatke nuklearne elektrane i opremu koja je korišćena za čišćenje katastrofe, rekla je Katerina Pavlova, vršilac dužnosti šefa agencije koja nadgleda to područje. „U ovom trenutku ne možemo reći da je požar pod kontrolom“, rekla je Pavlova.
Posle katastrofe u Černobilju 1986. godine, vlasti su stvorile Zonu otuđenja, područje u grubom krugu od 28 kilometara koje je ograđeno bodljikavom žicom. Pristup ovoj zoni ograničen je samo na radnike koji upravljaju lokalitetom i turistima koji imaju vodiča za ove izlete.
Vremenom se radijacija apsorbovala u tlu, što ju je učinilo uglavnom bezazlenom. Ali, korenje mahovine, drveća i druge vegetacije je apsorbovalo deo zračenja, iznoćeći ga na površinu i šireći radioaktivne čestice kroz dim, dok sagorevaju. Tokom zatvaranja tokom pandemije, Ukrajina se bori i sa požarima u postapokaliptičnom pejzažu zone Černobilja, podseća list.
Tamo često izbijaju veliki požari, ali ovoga puta, posle tople i suve zime, daleko su veći od tipičnih požara u Černobilju. Agencija za upravljanje Zonom otuđenja, vladina kancelarija koja upravlja područjem, saopštila je da su požari zahvatili više od 8.600 hektara tokom protekle nedelje. U subotu je oko 400 vatrogasaca, 100 vatrogasnih vozila i nekoliko helikoptera raspoređeno u Zonu otuđenja.
Prema nacionalnom Centru za radijacijsku i nuklearnu sigurnost, očekuje se da zagađeni dim stigne do Kijeva ovih dana. Međutim, nivo radijacije u vazduhu, kada se dim rasprši daleko od požara, smatra se bezbednim.
Agencija za upravljanje Zonom za isključivanje pokušava da zaštiti kritičnu infrastrukturu u Černobiljskoj zoni, kao što je samo postrojenje, ali i takozvani „grobove“, ili parkinge napuštenih, visoko kontaminiranih kamiona i „gusenica“, koja su tamo ostali još od prvobitne katastrofe 1986. godine, kako su naveli zvaničnici.
„Celu noć smo radile na kopanju oko vatrogasnih vozila i postrojenja, kako bismo iz zaštitili od požara“, rekla je Pavlova.
Uzrok požara još uvek nije utvrđen. Jedna mogućnost je da su ga pokrenuli poljoprivrednici koji su palili svoje njive. Naučnici kažu da je nivo radijacije u Zoni otuđenja za četvrtinu manje štetan u odnosu na vreme neposredno nakon eksplozije.
Zona otuđenja je užasan pejzaž napuštenih sela, oprema „grobova“, prazna polja i guste šume borova i breza koje su izdvojene u pokušaju ublažavanju nuklearne katastrofe. Ideja je bila da se, izolacijom, ograniči smrtonosnost zračenja. Opasnost je danas minimalna. Naučnici kažu da je prosečan nivo radijacije u zoni oko četvrtine štetan za zdravlje ljudi, koliko je bio neposredno nakon eksplozije i požara.
Radioaktivni elementi se razgrađuju u predvidljivim intervalima, koji se zovu poluživoti i koji mogu da variraju. Prosečni poluživot čestica u Černobilju je oko 30 godina. Glavni rizik od požara je udisanje malih radioaktivnih čestica koje se nalaze u dimu, a koje je izbacilo otvoreno jezgro černobiljskog reaktora, rekla je Olena Miskun, ekspert za zagađenje vazduha.
„Vetar može da podigne tople čestice u vazduh i zajedno sa pepelom da ih nosi ka naseljenim mestima“, kaže Miskunova. Takođe, radioaktivne čestice mogu da padnu u bašte ili polja i na taj način dospeju u biljke koje se koriste za ishranu.“
„Srećni smo što su sada na snazi karantinske mere“, rekla je ona. „Ljudi ostaju kod kuće, manje šetaju, i nose maske.“
Tagovi
