Humanitarna kriza u Pojasu Gaze se ponovo nazire. Fokus se pomera na južni deo palestinske enklave, u koji ljudi beže, tražeći utočište usled raketiranja severa, piše Gardijan.
Izrael je više puta upozorio stanovnike severne Gaze da se presele na jug, a to je još manji prostor, gde ne samo da nema hrane i vode, već ni usluga, kao što je skupljanje i odvoz smeća. Zbog svega toga postoji velika opasnost od zdravstvene krize.
Evakuisani nisu suočeni samo sa životnom opasnošću, već moraju i da se nose sa teškim uslovima ako prežive.
Airwars je dokumentovao 127 incidenata, među kojima su, tvrdi, eksplozivi unutar „bezbedne zone“ u prvoj nedelji nakon upozorenja Izraela 14. oktobra.
Lena, službenica američke nevladine organizacije Mercy Corps, tvrdi da je pekara u gradu al-Nuseirat bombardovana samo dva dana nakon što se njena porodica preselila iz Gaza Sitija.
„Bila je ponoć kada su bombardovali pekaru, a radnici su još bili unutra. Probudilo nas bombardovanje i glasovi ranika koji su vrištali od straha. Tog dana smo mnogo plakali, a svaki dan je bio novi užas. Sledećeg dana bombardovali su i pijacu u istoj ulici“, rekla je Lena.
„Na bedbednom koridoru sam videla više smrti nego bilo gde drugde. U jednom trenutku sam poželela da umrem i da ne osećam više miris krvi, da ne gledam ljudske delove tela, da ne vidim smrt u svojoj domovini. Radije bih da nikada nisam napustila svoj dom, umesto da živim u ovoj lažnoj sigurnosti u koju su nas poslali. Cilj ovog primirja je, po mom mišljenju, da natera one koji ostanu na severu da odu i da ih spreče da se ikada tamo vrate.“
U Gazi ima 1,8 miliona raseljenih ljudi, a UN su više puta upozoravale na zdravstvenu krizu uzrokovanu nedostatkom osnovnih usluga. Šef Svetske zdravstvene organizacije Tedros Adhanom Gebrejesus rekao je da ima više od 100.000 respiratornih infekcija i skoro 80.000 slučajeva sa dijarejom.
Većina raseljenih boravi u objektima ili školama koje kontrolišu UN, dok su se drugi sklonili u domove rođaka, kako bi bili zajedno.
Dina Safi, koja se preselila u al-Nuseirat iz grada Gaze na početku rata, rekla je da je na jugu vladala borba za život, zbog slabog pristupa hrani ili vodi. Rekla je da je 11 članova njene porodice u istom trenutku bilo bolesno jer su pili zagađenu vodu.
„Smeće i ruševine su svuda. Smeće se puno oseća, da je to nepodnošljivo“, rekla je i dodala da se smeće „premešta tamo gde je prazan prostor između kuća, a posebno je loše tamo kod skloništa“.
Njen zet je ostao zakopan pod ruševinama u vazdušnom napadu. Tada je ubijeno dosta ljudi, među kojima je i njen sedmogodišnji sestić.
Izrael je bacio letke na grad Kan Junis, upozorivši stanovnike da je i to mesto postalo „opasna zona zbog borbi“. Zbog toga postoji novi strah, strah da će posle prekida primirja i južni deo Pojasa Gaze postati ratom okupirana zona.
Tagovi
