Moglo bi se reći da se Crna Gora iskristalisala kao multietnička država nego kao građanska, jer je nacionalni identitet očigledno važan, čak i kada je fluidan, a „crnogorstvo“ se izgradilo kao zasebna nacija, a ne kao krovni identitet koji bi mogao da apsorbuje sve ostale, po onom principu košulje i potkošulje, pa i ako ti je potkošulja bliža, u košulji je toplije.
Svedočili smo, međutim, nečem drugom. Prema Đuru Radosavoviću, bili smo svedoci pravila koje se još jednom potvrđuje, a ono se kolokvijalno naziva „Đilasovim klatnom“, a to znači da što neko više Crnu Goru gura ka crnogorstvu, ona više teži srpstvu, i obratno, što je neko više gura ka srpstvu, ona će više ići ka crnogorstvu. Sad je negde na sredini, sudeći po jeziku i izjašnjavanju o nacionalnom pitanju.
Profesor Miloš Bešić sa druge strane osporava i tezu da se nešto suštinski promenilo. Iako autori koji su analizirali popis – dakle preporučujemo tekstove Radosavovića i Đukića na portalu Velikeprice.com – ističu da promene nisu tektonske, profesor Bešić zapravo navodi da i pitanje fluidnosti nacionalnog identiteta u Crnoj Gori jeste prenaglašeno.
„Teza da se ništa nije promenilo nije moja slobodna procena, nego je zasnovana na egzaktnim podacima koji se mogu uporediti na ovom popisu i na onom iz 2003. godine. Bilo je 32 odsto Srba 2003, sada je 33 odsto. Bilo je 42 odsto Crnogoraca, sada je 41. Reč je o minimalnim promenama u periodu od 20 godina“, navodi Bešić i dodaje:
„Druga stvar, popis nema politički karakter i nema popis kao takav političke posledice. Ono što ima političke posledice jeste percepcija. Odnos između Srba i Crnogoraca i percepcija tog odnosa, to ima političke posledice. Donekle tu spada i religijska pripadnost, ali u popisu pripadnost crkvi nije tema. Da imamo i pripadnost crkvi u popisu, to bi bilo veoma političko pitanje.“
Inače, prema njegovim istraživanjima, pripadnost Crnogorskoj crkvi je posle osamostaljivanja Crne Gore bila na vrhuncu sa 15 odsto „pravoslavnog korpusa“, da bi sada bila na oko sedam odsto. Kada se to ukrsti sa nacijom i jezikom iz popisa, vidi se da nema nikakvog poklapanja sa činiocima identiteta.
Ono što je specifično u Crnoj Gori je to što i pripadnici različitih nacija zapravo imaju kulturološku sličnost mnogo izraženiju nego u drugim područjima na kojima se govori jezik nekada znan kao srpsko-hrvatski.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 24. OKTOBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
