Profesorka na Ekonomskom fakultetu Danica Popović je na pitanje koliku inflaciju očekuje, rekla „ne više od 25 odsto“. Na pitanje da li će praviti zalihe hrane, odgovorila je odrično, jer, kako kaže, „nema potrebe za tim“. „Ja sam prošla i devedesete i sve. Ja tačno znam da ću na pijaci moći da nađem ono što mi treba, po onoj ceni koja je tržišna, nikakve zalihe nikad nikoga nisu spasile“, kaže ona.
Kako je rekla, saopštavanje različitih najava i predviđanja za zimu znače da je „samovolja na vrhu tolika da možemo da čujemo tačno ono što je predsedniku tog dana palo na pamet“.
„Ako bude ljut na nekoga, onda će da nam preti nestašicama, ako bude radostan onda će da kaže neće biti loša zima. Vi zaista onda, ko god ima malo pameti više se nikad ne nervira i više mu nikad ne veruje na te teme kad govori. Ima jedna tema kad će narod da mu poveruje, a to je kad kaže tačno koliko će povećanje plata i penzija da bude, to su brojevi o kojima on razmišlja i koje narod pamti“, kaže ona, prenosi N1.
Objasnila je šta je recesija, koja se ovih dana često pominje.
„Recesija je kada se u dva kvartala zaredom registruje negativna stopa rasta. Ako je samo jedan kvartal, to nije recesija. Često se pomisli da je to nešto strašno, recesija je jedna promena, koja se dešava, kao što imate prosperitet, biće i recesija“, kaže ona.
Dodaje da skoro svi sada predviđaju da će to da se desi u Americi, jer su oni prvi počeli antiinflacionu politiku.
„Niko nije siguran da će do recesije zaista doći u Americi, nego svi još govore da smo na korak do nje, a za nas je izvesno da kad tamo krene na gore, da će kod nas biti prilično na gore“, kaže.
Ipak, uverava da „to nije ništa što ne može da preživi svaka porodica sa iole skromnim rezervama“.
„Zamislite penzionere sa vrlo niskim primanjima, invalide sa niskim primanjima, kada njima odrubiš 20 odsto, kao što predsednik obećava da će da uradi do kraja godine… Globalno za celu zemlju nije katastrofa, ali za određene grupe ranjive… „, kaže ona.
Na pitanje koliku inflaciju očekuje, kaže „ne više od 25 odsto“.
„Sigurno ne više od toga. To je već nešto što je strašno. Postoje inflaciona očekivanja, ako predsednik na televiziji na sav glas počne da priča o 20 odsto, onda će sigurno biti 20“, tvrdi ona.
Ako se nastavi ovakva politika, kaže, ako zamrznete cene hrane, nestašica ne znači da neće biti te hrane, nego da je neće biti u radnji.
„Amerika nije zamrzla cene hrane, a ima porast od 12 odsto, a mi koji smo zamrzli imamo rast od 20. Pa svaka vam čast“, rekla je Popović.
Na pitanje hoće li praviti zalihe za zimu, kaže da „nema potrebe“.
„Ja sam prošla i devedesete i sve. Ja tačno znam da ću na pijaci moći da nađem ono što mi treba, po onoj ceni koja je tržišna, nikakve zalihe nikad nikoga nisu spasile“, kaže ona.
Kad poređamo činjenice, ističe, vidimo da „nam ne slede divni dani“.
„Da ako smo planirali da pravimo neke veće kupovine ili da se malo opustimo, da to zaboravimo, to je ono što mi racionalan čovek uradio. Sve drugo ćemo imati, za hranu, biće i struje, da li će biti nekih restrikcija, moguće, ali čak i kad su padale bombe, nije bilo struje po 2,3 sata, pa zašto nam to radite sada sa tim pretnjama“, pitala je profesorka.
Tagovi
Bobby
Залихе су спасле многе породице у Другом светском рату, а уз то су увек добродошле и у превазилажењу несташица. Сви они који их нису имали, знају пошто су и чиме све плаћали то што их из неког разлога нису имали. И није се ратно профитерство појавило зато што залихе никог нису спасиле. То што оне у конкретном примеру можда нису адекватан начин за превазилажење тренутне кризе, не значи да никога никада нису спасле. Уз то оне свакако имају своје место и у ценовним поремећајима снабдевања основним животним намирницама, у условима ограничених доходака, односно зарада. Јер једно је бити запослен на Универзитету, примати редовну и релативно пристојну зараду, а са њом и повећања, а сасвим друго робовати код масе приватних послодаваца, за мизерне наднице, уз потпуну неизвесност око њиховог повећања (јер и када су најављене, многи их никада и не добију). Да, све то данас можда и изгледа узалудно и бесмислено из перспективе универзитетског професора, али из перспективе многих, остављених на милост и немилост великог броја приватних послодавца, свакако не. Тада рецимо купити залихе шећера по 67 динара, уместо 97, до неког неизвесног повећања те наднице, свакако значи спас, ако не живота, онда доброг дела кућног буџета, свакако.
Александар Поповић
Просечан српски домаћин(домаћица) не трчи да купи који килограм шећера по “гарантованој цени”, не носи празну џезву до комшије, ради мало шећера и кафе. Почетак “короне” моја породица затекла је са уобичајеним залихама главних ствари за месец дана. Тако и мој комшилук. А сада, људи на време мисле на огрев, без обзира колико јака ће зима. Или мењају климе за оне што, како се тврди, могу да греју до минус 20. Зато, ни шеф државе, премијер и остали задужени за нормално стање у земљи, не треба да нас плаше. Само нека обављају свој посао како ваља.