Princ Đorđe je otišao jednom prilikom kod svog brata Aleksandra. Ovako je taj susret koji će kulminirati svađom braće, između ostalog i oko Petra Živkovića, Đorđe opisao u svojim memoarima:
„Šta je s mojim traženjem da mi se dodeli komandantski položaj – pitao sam ga. – Uputio sam službeni akt, ali mi ni do danas ništa nije odgovoreno. Nećeš valjda reći da Vrhovna komanda još razmatra mogućnost da se jedan potpukovnik stavi na odgovarajuće mesto. Aleksandar se osmehnuo. Kao regent i kao vrhovni zapovednik srpske vojske imao je pravo da odlučuje o mojoj vojnoj karijeri… U ovom trenutku mogao je da mi se oduži za sve ono što je godinama tinjalo između nas… A uz to, njegova klika, zbijena u redovima, uporno je bila protiv mene.“
„Šta će ti komanda“, pitao je Aleksandar podsmešljivo. „Ranjen si i vreme je da se odmoriš. Ima dosta ratnika i bez tebe.“
Đorđe piše da su „Aleksandrove reči bilene samo surove, nego i neistinite“, jer je umornoj zemlji bio potreban svaki vojnik.
„Šta znači to ‘da se odmorim’. Da odem iz vojske, da ne učestvujem više u ratu?“, Đorđe je u besu, kako je to inače činio, odgovorio.
„Rat će se voditi i bez tebe“, odgovorio je Aleksandar cinično, kako je to inače znao da učini. „Idi u Francusku i šetaj se… U Parizu ima puno lepih žena.“
– Znači li to da nisam više potreban zemlji?
– To ne kažem, ali ne verujem da će se tvoja odsutnost primetiti u vojsci… Odobravam ti neograničeno odsustvo. Možeš još sutra da otputuješ. Obavestiću nadležne da si otišao na oporavak.
Đorđe je ove reči doživeo kao uvredu. Stegao je pesnice, bio je spreman da se fizički obračuna sa bratom („Aleksandrov cinizam dovodio me je do besa. Imao sam želju da ga udarim, pa da mu nikada više ne padne na um da tako razgovara sa mnom…“) Ipak je pokušao da urazumi brata. Rekao je da je on ratnik i da mu je dužnost na frontu, a Aleksandrov argument je glasio:
„Ni Pavle nije na frontu“, misleći na njihovog brata od strica, kneza Pavla.
– Pavle? Ne pominji mi Pavla. Hoćeš, znači, da me porediš sa tim ’maminim sinom’?
Đorđe piše da su on i Aleksandar „intimno, između sebe, često nazivali Pavla ’maminim sinom’.
Uz svaki primerak Nedeljnika na poklon se dobija knjiga o Petru Živkoviću i Beloj ruci – o tome kako se stvara mehanizam upravljanja državom iz senke – treća je poklom knjiga iz hit edicije “Senke nad Balkanom”, koja se dobija na poklon uz Nedeljnik od četvrtka 16. januara.
A novom broju Nedeljnika ČAK DVA POKLONA
Uz knjigu o Petru Živkoviću čitaoci dobijaju na poklon Njujork tajms na srpskom jeziku.
U novom Nedeljniku čitajte i specijal posvećen Nedi Arnerić, redovnu kolumnu Srđana Valjarevića…
Tagovi
