(Beta) – Mađarski premijer Viktor Orban, uoči najtežeg izbornog izazova od dolaska na vlast 2010. godine, povećava vladinu potrošnju nizom mera – od poreskih olakšica i penzijskih bonusa do ograničenja cena goriva, prenosi Radio slobodna Evropa pisanje svetskih medija.
Orban je 12. februara produžio ograničenje na cene goriva i naznačio izdašnije mere podrške porodicama ako bude ponovo izabran na izborima 3. aprila na kojima će se suočiti s najvećim izazovom u svojoj dosadašnjoj 12-godišnjoj vladavini, ističe Rojters.
U godišnjem govoru o stanju nacije Orban je optužio protivnike da planiraju povratak na loše ekonomsko upravljanje zemljom koje je Mađarsku gurnulo na ivicu finansijskog kolapsa 2008.
Na izborima u aprilu, kako navodi Rojters, Orban i njegova vladajuća nacionalistička partija Fides prvi put od 2010. suočiće se s ujedinjenim opozicionim frontom.
Orbanov put do reizbora, prema oceni Rojtersa, takođe komplikuju rast inflacije i spor s Evropskom unijom oko demokratskih standarda koji je doveo do zamrzavanja sredstava namenjenih oporavku od pandemije.
Da bi ublažila efekte rasta cena, Orbanova vlada je u februaru ograničila cene osnovnih namirnica, produžavajući već postojeće limite na cene energenata, goriva i kamate na hipoteke.
Orban je u govoru u subotu rekao da je ograničenje cena na gorivo bilo uspešno, zbog čega će vlada produžiti tu meru za još tri meseca. Time će ograničenje cena goriva od 480 forinti (1,36 evra) po litru, koje je trebalo da istekne ove nedelje, ostati na snazi do 15. maja.
Mađarski premijer je takođe stavio ograničenje na kamate na hipotekarne kredite za stanovništvo do kraja juna kako bi ga zaštitio od povećanja troškova otplate pošto je zbog inflacije centralna banka podigla kamate više nego što se očekivalo.
Orbanova vlada, koja uoči izbora domaćinstvima daje poreske olakšice i druge mere u ukupnoj vrednosti od oko 5,1 milijarde evra, očekuje da će se privredni rast usporiti na oko pet odsto ove godine sa skoro sedam odsto u 2021.
Inflacija u Mađarskoj dostigla je skoro 15-godišnji maksimum pošto vladine mere ograničenja cena za robu od šećera do goriva nisu uspela da obuzdaju rast cena, ukazuje Blumberg.
Potrošačke cene u januaru su na godišnjem nivou porasle 7,9 odsto, što je najviše od avgusta 2007. godine, ali i iznad očekivanja. Osnovna stopa inflacije, u koju nisu uračunate nestabilne cene energije i hrane, porasla je na 7,4 odsto, što je najviše u poslednjih 20 godina.
Novi podaci o inflaciji, ocenjuje Blumberg, stavljaju pritisak na centralnu banku Mađarske da nastavi pooštravanje monetarne politike. Efektivna kamatna stopa već je podignuta za 250 baznih poena na 4,3 odsto od sredine novembra u nizu povećanja, mada je prošlog meseca naznačeno da će biti usporeno zatezanje monetarne politike.
Dok je rast cena tema uoči, kako ističe Blumberg, najneizvesnijih izbora u više od deset godina, mađarska vlada očekuje da će ograničenja cena na kraju smanjiti inflaciju do 2,5 procentnih poena.
Konzervativna mađarska vlada je povećala predizbornu potrošnju isplatom najvećeg penzijskog bonusa 9. februara i najavom poreskih olakšica za porodice, piše Fajnenšl tajms.
Te mere su deo davanja i poreskih smanjenja u ukupnoj vrednosti od preko pet milijardi evra za koje mađarska centralna banka i pojedini ekonomisti kažu da bi mogli da podstaknu još veću inflaciju, dovede do kratkoročnog skoka u potrošnji i utiču na spoljnotrgovinski bilans zemlje izazivajući povećanje uvoza.
Orban će se u aprilu, kako ističe britanski list, suočiti s najtežim izborima otkad je došao na vlast ubedljivom pobedom 2010. godine. Većina anketa pokazuje da premijerova desničarska populistička partija Fides ima neznatnu prednost nad savezom šest opozicionih partija, dok su mnogi glasači još neodlučni.
Orban je vodio čvrstu fiskalnu politiku pošto je zemlju sklonio s ivice bankrota posle finansijske krize 2008. teškim merama kao što su renacionalizacija većine privatnih penzionih fondova i dodatni porezi na velika preduzeća u finansijskom, energetskom, maloprodajnom i telekomunikacijskom sektoru.
Njegova vlada je, međutim, povećala potrošnju poslednjih godina, ističe Fajnenšl tajms. Budžetski deficit zemlje porastao je na 8,1 odsto bruto domaćeg proizvoda u 2020, dok je za prošlu godinu procenjeno 7,5 odsto.
Za ovu godinu je predviđen manjak od 5,9 odsto, ali je od objave budžeta prošlog leta najavljena dodatna potrošnja.
Tagovi
