Poreski podsticaji – da li su zakasnili?

Hoće li Srbija uspeti da, najavljenim poreskim olakšicama za domaću IT industriju, podstakne njen pravi razvoj? Da li smo zakasnili da se priključimo trendu smanjivanja poreza na prihod na intelektualnu svojinu koji već postoji u određenom broju država?

Ovo su neka od pitanja koja se nameću pošto se u centru pažnje zakonskih izmena, koji se odnose na princip oporezivanja IT industrije, našla intelektualna svojina – najznačajniji proizvod IT kompanija i razlog zbog kog one vode računa u kojoj zemlji će imati sedište svog poslovanja.

Intelektualna svojina do sada nije u Srbiji imala poseban poreski tretman u odnosu na ostale vrste prihoda kompanija. Izmenama i dopunama dva zakona – Zakona o porezu na dohodak građana i Zakona o porezu na dobit pravnih lica – uvode se, na prvi pogled, vrlo značajne izmene.

Zašto su nam te izmene potrebne i zašto je intelektualna svojina dobila glavnu ulogu u sistemu oporezivanja jedne zemlje?

Nematerijalna imovina, čiji značajan deo čini i intelektualna svojina, postaje sve značajniji resurs kompanija. Prema podacima iz 2018. godine, vrednost nematerijalne imovine u kompanijama izlistanim na najvećim svetskim berzama zvanično je premašila vrednost njihove celokupne materijalne imovine. Dakle, vrednost tvorevina čovečjeg uma prerasla je vrednost svih zgrada, opreme, postrojenja i drugih materijalnih stvari za koje obično mislimo da čine najveću vrednost jedne kompanije.

Šta je problem kod oporezivanja intelektualne svojine? Kako se oporezuje jedan softver, recimo?

Intelektualna svojina je lako prenosiva i teško je kontrolisati njen razvoj i transfer. Na primer, jedan softver, u koji je neka kompanija uložila desetine miliona evra, može u roku od nekoliko sekundi da se prenese sa jednog kraja sveta na drugi, bez carinske kontrole, troškova transporta, itd. To znači da kompanije koje su razvile taj softver mogu vrlo lako i bez značajnih troškova da ga „prebace“ u drugu zemlju u kojoj smatraju da će moći da maksimiziraju profit od njegove prodaje ili licenciranja. Države se trude da daju poseban status intelektualnoj svojini kako bi uspele da oporezuju „bar nešto“ od ostvarene dobiti tih kompanija, ali i kako bi time privukle druge IT kompanije da u njihovim državama formiraju sedišta svojih poslovanja.

Šta Srbija pokušava da promeni u oporezivanju intelektualne svojine?

Model koji je usvojen je, praktično, kombinacija modela koji su već primenjeni u Mađarskoj i na Kipru. Najznačajniji podsticaj u novom načinu oporezivanja predstavlja snižavanje poreza na dobit ostvarenu iz prihoda od intelektualne svojine na efektivnih tri odsto sa dosadašnjih 15 odsto. Međutim, ovaj tzv. „IP box“ Kipar je uveo još pre sedam godina i od tada je porez na dobit ostvarenu od prihoda od intelektualne svojine u ovoj zemlji efektivnih 2,5 odsto. U našem okruženju „IP box“ po sličnom principu ima i Mađarska, još od 2003. godine. Taj prvi „IP box“ je tada sadržao 50 odsto umanjenja oporezivog prihoda od licenciranja.

Ipak, ove poreske olakšice ne rešavaju jedan važan problem za domaći IT sektor – pitanje dvostrukog oporezivanja. Ključni problem je nepostojanje Sporazuma o izbegavanju dvostrukog oporezivanja (tzv. „MUIDO“) sa SAD, zemljom koja je najrazvijenija industrija sveta, pa i centar softverske industrije. Svi iole ozbiljniji proizvođači softverskih gotovih proizvoda moraju da imaju pristup ovom, inače najkonkurentnijem tržištu, po što boljim uslovima. To, nažalost, nije slučaj sa kompanijama koje svoju intelektualnu svojinu prodaju iz Srbije. Zašto?

U poreskom sistemu SAD propisan je porez na prihod po odbitku po stopi od 30 odsto za određene vrste prihoda u slučajevima kad se izvor prihoda nalazi u SAD, a plaćanje se vrši kompanijama u državama sa kojima ne postoji MUIDO. Zato su najveći svetski distributeri softvera u obavezi da 30 odsto od prihoda ostvarenog u SAD, u slučaju kada isplaćuju prihode ka firmama iz zemalja sa kojima ne postoji ovaj sporazum, obustave u korist američke poreske uprave. Kako Srbija nema potpisan MUIDO sa SAD, to praktično znači da je sav prihod po osnovu licenciranja intelektualne svojine koje naše kompanije ostvare u poslovanju sa SAD, automatski, i pre nego što novac stigne u Srbiju, umanjen za 30 odsto.

Sa druge strane, i Mađarska i Kipar imaju potpisan MUIDO sa SAD i time je, u sferi intelektualne svojine, ugovoreno izbegavanje plaćanja ovog poreza u potpunosti. Suštinski, to znači da će recimo kompanija sa sedištem u Srbiji porez na prihod od intelektualne svojine iz SAD ukupno platiti 30 odsto, dok će za taj isti prihod kompanija sa Kipra platiti porez samo u sopstvenoj državi, i to po vrlo povoljnoj efektivnoj poreskoj stopi od 2,5 odsto. Jasno je koliko je veliki nedostatak za razvoj naših kompanija već samo to što ne postoji MUIDO sa SAD.

Iako postoje signali iz Vlade Srbije da se radi na rešavanju ovog problema, još nema naznaka da su uopšte započeti pregovori o potpisivanju tog sporazuma.

Šta realno mogu da donesu najavljene promene?

Ovi poreski podsticaji svakako su korak u dobrom smeru. No, koliko će njihov pozitivni efekat biti značajan ostaje da se vidi. S obzirom na to da njihovu primenu mora da prati set adekvatnih pravilnika, a da su pravilnici tek u postupku kreiranja, suštinski još uvek nije jasno kako će njihova primena u praksi izgledati. Imajući u vidu da će i nakon njihovog donošenja i Poreskoj upravi, a i IT kompanijama biti potreban određen period prilagođavanja, vrlo je upitno da li će te mere zaživeti u 2019. godini. Ili ćemo na njihovu primenu morati da čekamo neke naredne godine.