Bila je nedelja, pola šest po podne, nakon pet ili šest teško podnošljivih vrelih dana, temperatura se konačno spustila na pristojnih trideset stepeni Celzijusa, ali u stanu nije bilo ni naznaka da su teški dani završeni. Najgore je ipak prošao Kinez Li, koji je uspeo da zakači sunčanicu dok je proveravao kako izgleda izvoditi performans kad je UV zračenje na broju 10, i tokom noći mu je skočila temperatura na 38, ležao je u vreći za spavanje ispod trpezarijskog stola, tresla ga je groznica kada mu je Fric rekao: „Čudi me da ti se ne povraća.“ Kinez Li je samo promrmljao: „Možda ću kasnije.“ Fric je sedeo za trpezarijskim stolom u beloj mantiji sa kapuljačom, pušio je i pio kafu, sedeo je povijenih leđa da bi buljio ispod stola u Kineza Lija, i rekao je: „Čudno je to sa sunčanicom, toliko puta se izložimo suncu i ništa, a onda nas jednog dana sunce samelje, kao sad tebe.“ Tu je Kinez Li rekao: „Trebalo je sve vreme da nosim kapu, a ne samo povremeno.“ I dok je Dobrila dremala u spavaćoj sobi, a Poštar na kauču u trpezariji, Profesor filozofije se izležavao u vreći pored Kineza Lija, čitao je natpise na Fricovoj mantiji, i onda je rekao: „Još sam ošamućen od sparnih dana, a kad čitam natpise na tvojoj mantiji, misli su mi totalno pomućene.“ Tu je onda Fric rekao: „Nemoj da ih čitaš, pusti mene da živim sa svojim mukama.“ Onda je Kinez Li rekao: „Ja i ne vidim slova, sve mi je mutno.“
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 27. JUNA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Nedeljnik 650Nedeljnik 650
Tagovi
