Do sada najefikasnije sredstvo primene doniranih dalekometnih sredstava bila su samohodna lansirna oruđa M142 HIMARS i M270. Minimalni domet – 70 km, maksimalni 300 km i tamo gde padne takva raketa čini puno štete jer je njena ubojna glava mase oko 214 kg, kao jedna avijacijska bomba. U početku Ukrajinci su imali starije varijante kraćeg dometa do 165 km i prve su lansirali oktobra 2023. godine, a zatim Amerikanci su se „otvorili“ i donirali su rakete M57 koje su dometom pokrile Krim. Od proleća ove godine korišćene su za dejstva težišno po Krimu. Prva primena posle deliberacije za izbor meta navodno je usledila 19. novembra kada su ATACMS pali na skladišta u Karačevu u Brjanskoj oblasti, samo jedan dan nakon što se saznalo da je predsednik Bajden potpisao odobrenje za primenu američkih raketa po dubini Rusije.
Zelenski je to tražio u svom oktobarskom „planu pobede“. Doduše on želi i krstareće rakete „tomahavk“ dometa 1.200–2.500 km kroz „poverljivi“ deo predloga saveznicima koji je prišapnut novinarima. U Beloj kući pronašli su svoje srednje rešenje – dali su Ukrajincima i rakete i priliku da iskoriste njihov potencijal, ali na par stotina kilometara od granice, a za dalje ciljeve neka koriste dronove, i to ono što sami prave.
Dronovi su se pokazali kao sredstva vrlo povoljna u odnosu cene i efikasnosti, ali njihova vatrena moć je skromna jer prosečna letelica velikog dometa nosi samo 10-20 kg korisnog tereta. To je dovoljno da se učini neka šteta, ali nedovoljno da efekti postanu dramatični i prinude Ruse na neki neodmeren odgovor. Ovako, Bela kuća sa ATACMS pritisla je Ruse, ali neće dati Ukrajincima priliku da koriste neka sredstva velikog dometa i razorne moći ili da u sistem vođenja ukucaju koordinate Kremlja.
Zato zbog Bajdenovog potpisa na saglasnosti za ukidanje limita u dejstvima raketama neće doći do nuklearnog rata, iako su iz Kremlja podsetili na novi doktrinarni pristup koji predviđa da se odgovori najjačim sredstvima ako neka nenuklearna sila, u saradnji sa nuklearnim silama, ugrozi ruske nacionalne interese.
Poruka se svodi na to da, eto, dolazi novi predsednik i on treba da računa na to da će Kremlj da štiti svoj interes i da to treba uvažiti kada se otvore pregovori – o čemu drugo osim o prekidu borbenih dejstava.
Poruku će učiniti „čitljivom“ tako što će ruska vojska dobiti naređenje da žestoko udari sa svim što ima po ukrajinskoj dubini, po gradovima i bazama koje su iza linije fronta.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 21. NOVEMBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
