Promašaj je postao „in“. Tačnije, priča o promašaju. Džordanovi su promašaji iz onog friziranog citata omiljena motivaciona rečenica i reklamni slogan. Ekstremne su prognoze postale popularne iako je onima koji ih izriču (neodgovorno) jasno da će biti promašaji – od geopolitike do sporta. Priče o promašenim karijerama i životima, sve su učestalija tema u dokuserijama. Promašaji su se, kao apokalipsa, kroz pop-kulturu i društvene mreže, odomaćili u svakodnevnom životu.
Tako se potiskuje koliko su zapravo bolni. Najlakše bi bilo reći (i vrlo istinito) da će svako ko se ne libi da proba, s vremena na vreme promašiti. Ali i to je samo alibi priča.
Ovo je priča o čoveku koji je toliko puta promašio jer nije ni pokušavao i o jednom drugom čoveku koji će ovaj tekst iskoristiti da se pospe pepelom.
U slavu promašaja.
***
Kada vam još pre početka koledž karijere nadenu nadimak „Maple Jordan“, to je gore nego da su vam pucali u koleno. Toliko je bilo Džordanovih naslednika i jedina je pravilnost u njihovim karijerama bilo to što su ih takve predikcije sputale, izbacile iz ravnoteže, pod lupu stavile svaki njihov promašaj.
Ako je društvo u kom živimo postalo društvo doživljaja, a ne društvo sadržaja, Endrju Vigins je bio izuzetak u oba slučaja.
Njegovi su briljantni potezi još na početku karijere postajali viralni dok to nije bilo toliko lako kao danas, njegove su atletske sposobnosti i ono što su mu one omogućavale činile da se o njemu govori kao o čudu. O doživljaju koji nam je potreban.
Njegov je košarkaški potencijal, mekana ruka, talenat za kvalitetno kretanje, čitanje odbrana, bio onaj sadržaj koji nam je bio potreban.
Znao je to i Klivlend kada ga je uzeo kao prvog pika, pre nego što ga je trejdovao za Kevina Lava u Minesotu. Timbervulvsi su napravili opaku ekipu klinaca, sa Viginsom, Taunsom i Levinom.
A onda su se očekivanja smrzla na minusu u Minesoti.
Vigins je prestao da bude i igrač doživljaja i igrač sadržaja. Postao je igrač frustracije. Nije bilo ni povremenog bljeska, ni kontinuiranog prikazivanja talenta na velikoj košarkaškoj sceni. Tako je za sedam godina u ligi Endrju postao bezličan, najteži promašaj od svih u generaciji – promašaj koji nije ni pokušao.
Ratnik
A onda je došao u Golden Stejt Voriorse, franšizu koja mnogo pažnje poklanja radu sa mladim igračima, u tim koji je spreman da sa drugog kraja planete dovede dokazanog trenera kako bi individualno radio sa jednim, ili sa dva košarkaša.
Kod Viginsa nije bilo potrebe da se satima radi na košarkaškim detaljima jer kod Viginsa košarkaški detalji nikada nisu ni bili problem.
Bilo je potrebno da se radi sa njim na tome da frustraciju pretoči u kontinuitet. A u ovom trenutku u NBA ligi to se najlakše postiže kroz 3&D model igre.
Prvo je počeo da koristi svoj atleticizam.
Do ove sezone u Golden Stejtu pričalo se da je Endrju Vigins već sa 18 godina bio gotov proizvod i da za 6 godina u ligi nije uspeo da napravi nikakvu telesnu transformaciju. Išlo je do nivoa da su na košarkaškim forumima postavljane njegove slike od pre drafta i iz 2021. sa zadatkom – pronađi razliku.
Na terenu nije bilo vidljivo koliki taj čovek ima raspon ruku, koliki korak ima, koliko je u stanju da skoči u vis i koliko je snažan. Izgledao je kao neka mršavija verzija Kevina Durenta koji samo dodaje i ne želi da šutira.
A onda je počeo da koristi svoje duge ruke, da pokriva mnogo kvadratnih metara u odbrani Golden Stejta i ostalo mu je da popravi šut.
I to je uradio – 38,7 odsto na 5,3 pokušaja po utakmici, na zbiru od 156 mečeva za Voriorse, izračunali su na Telesportu.
K-pop
Sledeći korak u vraćanju njegovog samopouzdanja bio je marketinška saradnja Voriorsa sa K-pop zvezdom sa Tajlanda BamBam.
Pravog imena Kunpimook Bhuwakal, velika zvezda među mlađim generacijama, iskoristio je svoju popularnost da „pogura“ Endrjua Viginsa ka prvoj petorci Ol stara.
Njegovih devet miliona pratilaca na Tviteru je – mada veliki broj njih ne zna ko je Endrju Vigins, a ni Endrju Vigins nije znao ko su dovraga oni – glasalo za Viginsa i on je dospeo u prvu petorku u meču najvećih zvezda NBA lige, ispred, recimo, Luke Dončića ili Devina Bukera.
Ova je bizarna situacija zapravo direktno uticala na Viginsovo samopouzdanje jer je shvatio gde pripada i gde bi i prethodnih godina bio samo da je pokušao, samo da se potrudio, pa makar i promašio.
Najbolji sistemi i jesu najbolji zbog toga što svojim članovima koji imaju talenat daju priliku da pokušaju i da promaše.
Heroj
Bilo je mnogo pogodaka u ovom plej-ofu i mnogo tačnih predviđanja, šest pogođenih tačnih rezultata u prvoj rundi, dobro pročitanih mečapova, a kada neko često pogađa, onda se osmeli da hrabrije predviđa događaje.
Jednog četvrtka popodne razgovarali smo u redakciji o NBA finalu i ispostaviće se da će jedan promašaj ostati najupečatljiviji od čitavog razgovora.
Sve što je bilo logično – dogodiće se u finalu.
Stef Kari će ubaciti mnogo poena. Klej Tompson neće ubaciti mnogo poena ali će ubaciti neke mnogo važne. Drejmond Grin će biti prljav i veći deo serije će odigrati loše, ali će biti dobar kad svi budu pamtili. Džejlen Braun će ubiti Tompsona u direktnom duelu. Grent Vilijams će biti stena o koju će se Grin odbijati tokom utakmica. I sve će zavisiti od Džejsona Tejtuma.
Jedini je problem to što sve što je zavisilo od Tejtuma nije imalo direktne veze sa njim – već sa Viginsom?
„Vigins da sačuva Tejtuma? Nema šanse. Voleo bih da se Ker odluči za takvu konfiguraciju odbrane, mislim da bi Seltiksi osvojili u šest u tom slučaju“. Rekao sam.
Ispostaviće se da promašaji nisu „in“.
Vigins je iskoristio činjenicu da je Tejtum očigledno ušao u fazu teškog umora, posle brutalnih serija protiv Bruklina, Milvokija i Majmija – jedne metle i dva trilera u sedam utakmica. Ali nije je iskoristio tako što je čekao, nego tako što je Tejtuma napao. Tako što je konačno iskoristio svoj atleticizam i odbrambeno nam pružio sadržaj koji nam je bio potreban. Tako što je u napadu bio opasan, u četvrtoj utakmici kada se lomilo uhvatio tri ofanzivna skoka i lako poentirao, a u petoj utakmici bio glavna napadačka opcija dok je Kari šutirao za tri 0/9. Tako nam je pružio doživljaj koji nam je bio potreban.
Tako je postao heroj ove titule Golden Stejta, iako će se mnogo više pričati o Kariju, Tompsonu i Grinu.
Retki promašaji obično potvrđuju neke druge pravilnosti, ali svakako bole i izazivaju frustraciju.
Endrju Vigins više nije igrač frustracije.
Opet je spoj doživljaja i sadržaja.
Pred njim je šansa da u potpunosti preokrene svoju karijeru.
Tagovi
