U trenutku kada se u Bakuu završava Samit o klimi COP29, hvatamo se ukoštac sa urgentnim klimatskim izazovima naše ere, dok emisije rastu, a životna sredina se nalazi u nezapamćenoj krizi. Ovo je ključni trenutak koji nalaže da brzo i ujedinjeno delujemo za dobrobit naše planete u budućnosti.
Ključna tema u Bakuu bio je ambiciozni finansijski cilj, koji predviđa da se do 2035. godine finansijska sredstva za saniranje efekata klimatskih promena u zemljama u razvoju povećaju na 1,3 biliona dolara. Da bi to bilo moguće, neophodno je da se razvijene zemlje obavežu da će godišnje obezbediti bar 300 milijardi dolara. Međutim, iako bi se postojeća izdvajanja time utrostručila, to je daleko manje od iznosa koji su zemlje u razvoju tražile.
Isto tako, stvarni efekat tih finansijskih izdvajanja zavisiće od toga kako će ona biti realizovana. Pitanje koliko će tih sredstava biti podeljeno u vidu bespovratne pomoći, a ne zajmova, staviće na ispit našu zajedničku rešenost da gradimo odgovornost i pravičnost na globalnom planu. Da bi se ta obećanja pretočila u pravedna klimatska rešenja, suštinski je važno da novac dopre do onih najugroženijih, a da se pri tome prezadužene zemlje koje su marginalno doprinele emisiji gasova staklene bašte ne opterete dodatnim dugovima.
Na samitu COP29 napravljeni su značajni koraci u utvrđivanju standarda za međunarodna tržišta dozvolama za emisiju, nakon decenijskih pregovora o članu 6. Ta tržišta obećavaju promene u globalnom kontekstu finansiranja borbe protiv posledica klimatskih promena, a prema projekcijama, trebalo bi da obezbede i do 1 bilion dolara godišnje do 2050. godine. Zajedno sa finansijskim ciljem iz Bakua, te inicijative donose suštinski zaokret u usmeravanju investicija ka zemljama u razvoju.
Kapitalizacija Fonda za gubitke i štetu od klimatskih promena, u ukupnom iznosu od 730 miliona dolara, još jedan je korak napred. Fond će pružati podršku malim ostrvskim zemljama i najnerazvijenijim zemljama koje podnose najveći teret klimatske krize.
Međutim, i pored ovih postignuća, ne zatvaramo oči pred nedostacima. Kao što je konstatovao generalni sekretar UN u svom završnom obraćanju, ovi ishodi ne znače da je posao završen, već predstavljaju osnovu za dalji rad. Ambicije oličene u obećanim finansijskim izdvajanjima mora da prati brza realizacija aktivnosti.
Sa završetkom samita COP29, oči celog sveta se okreću ka Brazilu, gde će biti održan samit COP30, sa još značajnijim ulogom. Rad i kompromise koji su obeležili ovogodišnju konferenciju treba pretočiti u konkretne akcije, što je posebno značajno sada, kada očekujemo novi ciklus nacionalnih utvrđenih doprinosa (NDC) koje sve zemlje treba da dostave. Da bi svet ostao u okvirima vitalne granice od 1,5°C, urgentno su potrebni ambiciozniji akcioni planovi.
Kada bude razmatrala svoje predstojeće NDC, koje treba da podnese početkom 2025. godine, Srbija, kao i mnoge druge zemlje, mora znatno da podigne zacrtane ciljeve, kako bi svoje ambicije uskladila sa globalnim zamahom za povlačenje fosilnih goriva iz upotrebe i bržu tranziciju ka obnovljivim izvorima energije. To je put koji nije samo u skladu sa odgovornostima prema životnoj sredini, već i nudi šanse za ekonomski razvoj kroz rast zelene industrije.
U tom kontekstu, još više dolazi do izražaja značaj međunarodne saradnje, većih ambicija i strateškog rada na realizaciji. Rešenost cele naše globalne zajednice je na ispitu, ali uz nepokolebljivu istrajnost, namere možemo da pretočimo u opipljive efekte. Nastavljamo put, vođeni zajedničkim opredeljenjem da zajedno ostvarujemo važne ciljeve za planetu koja će biti pogodnija za život.
Tagovi
