Ako se osvrnemo na Uberovu viziju budućnosti, autonomni automobili moći će da nas voze kud god nam se prohte i više neće biti potrebno da se ljudi bave vožnjom. Ovaj gigant 10. maja potražio je pomoć u finansiranju proizvodnje autonomnih automobila. Međutim, u Indiji se rađa low-tech pristup budućnosti: korisnici iznajmljuju motocikle koje voze sami.
Nekoliko startapova – koji uživaju podršku kompanija iz Silicijumske doline i indijskog ekvivalenta Uberu, Ole – klade se da je deljenje „dvotočkaša“ daleko prikladnije novčanim kapacitetima korisnika, ali i potrebama.
Tradicionalni model Ubera i Ole dostigao je granicu, navodi Vivekananda Halekere, koosnivač i izvršni direktor startapa Bounce koji raspolaže sa oko 6.000 motocikala koje ljudi mogu iznajmiti i ostaviti kada završe sa vožnjom bile gde u Bangaloru, gradu na jugu Indije. Vožnja automobilom je skup hobi za mnoge Indijce, a platforme za deljenje automobila svim snagama se bore da stvore i održe profit.
„Ako korisnici znaju kako da upravljaju skuterom, šta će im vozač?“, ističe Halekere.
U zemljama u razvoju poput Indije gde se vozila na dva točka prodaju šest puta više od automobila, Uber i njegovi konkurenti prinuđeni su da osmisle nešto drugačiji pristup od uobičajenog ili da se suoče sa rizikom. Indija je sa 1,3 milijarde stanovnika jedno od najvećih svetskih tržišta kada su motocikli u pitanju. Oko dvadeset miliona novih motora proda se na godišnjem nivou, od običnih skutera do „harli dejvidsona“, a procenjuje se da najmanje dvesta miliona ljudi ima dozvolu za upravljanje makar najjednostavnijim dvotočkašem kao što je skuter.
Malikardžun D. je softverski inženjer. On je nedavno jednog jutra pokrenuo svoj smartfon i rezervisao sebi električni motocikl preko platforme Vogo, glavnog konkurenta kompanije Bounce. Planirao je vožnju od 14 kilometara, do posla u autsorsing kompaniji Infosys.
Obično do tamo ode autobusom, kaže, ali pošto je već kasnio, odabrao je motor, i to po specijalnoj ceni od samo 10 rupija, odnosno 14 centi za čitav dan.
„To je razuman trošak“, ističe on.
Vogo i Bounce bore se za prevlast u Bangaloru, gradu u kojem se nalazi i Ola. Vogo podrazumeva da ljudi preuzmu i nakon upotrebe predaju motocikle na unapred utvrđenim lokacijama, dok se Bounce motocikl može preuzeti i ostaviti bilo gde u gradu.
Nomita D. P. otišla je u kupovinu sa svojom 10-godišnjom ćerkicom. Ona kaže da koristi Bounce već pet meseci; jeftinije je od rikše, ali i pouzdanije od Ubera ili Ole.
„Čekate automobil, a onda vam otkažu vožnju“, kaže Nomita. „Vozač rikše će odbiti da vas poveze jer idete u pogrešnom pravcu.“
Vogo i Bounce se, naravno, utrkuju ko će na ulicama imati više motocikala, kako bi usluga bila što lagodnija.
Ova industrija suočava se, ipak, sa drugim izazovima. Na jednoj lokaciji, na dva motocikla platforme Bounce ne mogu se otvoriti prtljažnici, te je nemoguće doći do kacige – to je čest problem. Nomitinom skuteru je nedostajao retrovizor. Motori su uglavnom prljavi.
Koliko će ove platforme biti isplative i uspešne na duge staze nije lako predvideti. Poput Ubera i Ole u prvo vreme, obe ove kompanije neprestano nude promocije. Tu je i priča sa deljenjem bicikala u Indiji koja se smatrala sjajnom idejom, ali se u praksi nije pokazala kao uspešna. Haotični saobraćaj u ovoj zemlji i velika udaljenost između tačaka glavni su faktori koji su doprineli tome da bicikli ne budu baš najprikladnije prevozno sredstvo u Indiji.
Vogo i Bounce nadaju se da će smanjiti troškove uvođenjem električnih motocikala. Trebalo bi da uspostave saradnju sa još jednim startapom iz Bangalora, kompanijom Ather Energy, koja će ih snabdevati prvoklasnim električnim skuterima koji se kvalifikuju za subvencije vlade za čistu energiju. Problem je u tome što Ather na mesečnom nivou može da proizvede samo 500 skutera.
Bounce i Vogo pripremaju se da zaoštre bitku većim ulaganjima. Bounce je od kompanija kao što su Sequoia i Accel dosad prikupio 18,9 miliona dolara, dok je Vogo od Ole, američke firme Matrix Partners i još nekoliko indijskih kompanija uspeo da prikupi 17,8 miliona dolara. Ola planira da uloži i do sto miliona dolara kako bi omogućila kompaniji Vogo da konačno raspolaže sa 100.000 motocikala, ali i da u svoju ponudu pored automobila uvrsti i Vogove motocikle.
Ova odluka Ole je pre svega pragmatična. Tradicionalne platforme za deljenje automobila i vožnje u Indiji su sada prezrele, baš kao i u ostatku sveta.
„Kako ćete stvoriti opcije za mobilnost novih devetsto miliona ljudi?“, pita Anand Šah, stariji potpredsednik u Oli koji nadzire sektor za električnu mobilnost. „Ne morate da tražite odgovor u budućnosti – pogledajte kako to Indija radi.“
Šajleš Lakani, partner u firmi Sequoia Capital koja investira u Bounce, kaže: „Ovaj posao je veoma težak i komplikovan. Potražnja je ludačka.“
© 2019 The New York Times
Tagovi
