Kada su kompanija Fejsbuk i konzorcijum od 27 partnera nedavno predstavili libru, novu kriptovalutu, njihov cilj bilo je stvaranje novog globalnog novca i osnove za novi univerzum finansijskih usluga. Kako će ona funkcionisati? Evo osnova.
Libra je zamišljena tako da može da se šalje odmah, bez maltene ikakve provizije, bilo gde u svetu.
Sačinjena je na istom principu kao i bitkoin. Ali za razliku od bitkoina, cilj je da libra dostigne stabilnu vrednost koju će održati međunarodne valute poput dolara, evra i jena.
Partneri će učestvovati u nadzoru švajcarske neprofitne organizacije koja je odgovorna za finalni dizajn libre i za aktiviranje sistema.
Partneri žele da prve libre budu dostupne javnosti 2020. godine, ali postoji nekoliko prepreka koje bi mogle da produže taj rok.
Švajcarsko udruženje koje upravlja librom prvo će morati da odobri finalni dizajn kriptovalute. Udruženje će potom morati da pronađe banke koje će pristati da čuvaju novac koji će podržati kriptovalutu. Finansijski regulatori, među kojima je veliki broj onih koji su još uvek skeptični kada je reč o kriptovalutama, takođe će morati da odobre dizajn.
Libra je sačinjena tako da će svaka kompanija imati mogućnost da prihvati valutu i ponudi novčanike u kojima će ih korisnici čuvati i koristiti. Sličan koncept je uspostavljen i sa bitkoinom. Fejsbuk je saopštio da namerava da ponudi libru svim korisnicima Fejsbuk Mesendžera i WhatsAppa kojih je zasad ukupno 2,7 milijardi. Kompanija se nada da će uspeti da pribavi dozvolu da se libra upotrebljava za plaćanje stvari kao što su reklame na društvenim mrežama.
Fejsbuk je koncipirao i zamensku valutu, kalibru, koja će omogućiti da libra bude dostupna korisnicima. Kalibra bi trebalo da služi za finansijske usluge poput pozajmica i investiranja. Kompanija se takođe nada da će njeni partneri, među kojima su i Uber i Spotify, takođe omogućiti plaćanje novom kriptovalutom.
Kad god neko kupi libru, taj novac se deponuje na bankovne račune, tako da je vrednost svakog dolara ili evra u librama podržan stvarnim dolarom ili evrom u banci. Ovo je važno zato što će bankarski holding generisati kamatu koja se može iskoristiti za isplatu inicijalnim investitorima.
Ovakva struktura praktično znači da se može generisati beskrajan broj libri, za razliku od bitkoina čiji je maksimalni broj 21 miliona. Stvaranje nove libre neće podrazumevati proces kopanja neophodan kada se radi o bitkoinu, a na koji su utrošene enormne količine električne struje. Zato se bitkoin, između ostalog, našao na meti aktivista za životnu sredinu.
Fejsbuk i druge kompanije koje su oformile novčanike za novu kriptovalutu mogu da podstaknu nove korisnike dajući im mali broj Libri sa kojima će početi. Oni će takođe moći da kupuju libru prebacivanjem novca sa bankovnog računa ili debitne kartice. Cena svake pojedinačne libre biće određena vrednošću valuta koje podržavaju libru. Ukoliko libra bude funkcionisala kao što je planirano, kada korisnici dođu u posed libre, imaće mogućnost da je šalju bilo kojoj kompaniji ili licu koje poseduje novčanik, bilo gde u svetu.
Ako želite da pretvorite libru u neku od tradicionalnih valuta, kalibra će omogućiti razmenu po tekućem kursu.
Korisnici Fejsbuka moći će da otvore novčanik verifikovanjem svog identiteta onlajn uz validne lične dokumente.
Druge kompanije koje rade sa librom moći će da i same otvaraju novčanike i verifikuju identitet svojih korisnika. Samo kompanije koje imaju odobrenje švajcarskog udruženja moći će da novac unose i iznose iz sistema.
Fejsbuk se nada da će ovaj proces otvoriti za ljude širom sveta. Ipak, libra neće biti dostupna u zemljama u kojima je upotreba društvenih mreža striktno ograničena, poput Kine i Irana.
Pišu Natanijel Poper i Majk Ajzak
© 2019 The New York Times
Tekst iz novog broja Njujork tajmsa na srpskom jeziku koji svi čitaoci kao poklon dobijaju uz novi broj Nedeljnika koji je na kioscima od četvrtka, 11 juna.
Tagovi
