Kada je Si Đinping stigao u Italiju u državnu posetu 2019. godine, dobio je toplu dobrodošlicu, uz privatne obilaske rimskih znamenitosti i večeru koju je održao operski pevač Andrea Bočeli, uz odluku Italije da se pridruži Sijevoj inicijativi „Pojas i put“.
Pet godina kasnije, po svom prvom povratku u Evropu od tada, kineski lider će sleteti u sasvim drugačije okruženje. Iako će pompa i ceremonija možda ostati dok Si u nedelju počinje svoju šestodnevnu evropsku turneju u Francuskoj, pogledi na Kinu širom kontinenta dramatično su se promenili, piše CNN.
„Kina se sve više doživljava kao višestruka pretnja u mnogim evropskim prestonicama. Ali unutar Evrope postoje podele oko toga koliko brzo i daleko treba ići u rešavanju zabrinutosti oko Kine, kako u ekonomskoj tako i u bezbednosnoj sferi“, rekao je Noa Barkin, viši saradnik Nemačkog fonda Sjedinjenih Država iz Berlina.
Sa posetama u Francuskoj, Srbiji i Mađarskoj ovo je prilika da se poboljšaju odnosi sa njegovim kritičarima, ali i da pokaže da čak i dok pogledi postaju sve oštriji u nekim delovima Evrope, drugi i dalje podržavaju Kinu.
Prva stanica kineskog lidera biće Pariz. U ponedeljak će se sastati sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom i predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen. Si će biti fokusiran na lobiranje protiv istraga EU protiv subvencija, posebno na električna vozila i na stabilizaciju bilateralnih odnosa.
„To je veoma važna poseta, u vreme ratova između Rusije i Ukrajine, i rata u Gazi. Mislim da je važno da se unapredi strateška saradnja između Francuske i Kine, i da razmislimo o načinu na koji bismo zajedno mogli da ublažimo tenzije“, smatra Paskal Boniface, osnivač Francuskog instituta za međunarodne i strateške poslove, prenosi Danas.
U aprilu Kina je imala dva važna gosta: nemačkog kancelara Šolca i američkog državnog sekretara Blinkena. Osim ekonomske saradnje i pitanja vezanih za društvene mreže, hakovanje i veštačku inteligenciju, gosti su želeli da čuju o većem distanciranju Kine od Rusije. Ali pojedine članice EU nisu spremne da apsolutno podrže oštar politički kurs prema Pekingu, na kome insistiraju Vašington i London.
„Većina evropskih zemalja posvećena je američkom strateškom kišobranu. Za većinu njih, strateška autonomija Evrope mogla bi da bude način da se odvojimo od SAD, tako da moramo još malo da radimo da bismo ubedili naše partnere o potrebi napuštanja NATO-a““, objašnjava Paskal Boniface.
Istovremeno Kina „ne može priuštiti da ima sve više ograničenja na evropskom tržištu, ali u ovom trenutku nema konkretnu ponudu za Evropu. Zato je i jednoj i drugoj strani potreban dijalog.
„Naših 1.800 kompanija koje su članice komore EU, ostaje duboko posvećeno Kini. Ovde niko ne teži izlasku sa ovog tržišta, ali mislim da će u tom pogledu neka vrsta otpornosti lanca snabdevanja i geopolitike i neka predvidljivost u pogledu toga kako će se poslovno okruženje razvijati, biti važni za ove kompanije“, navodi Jens Eskelund, predsednik Privredne komore Evropske unije u Kini.
I pored političkih razmimolilaženja ni Peking ni Zapad ne razmišljaju da su mir i privredni razvoj mogući bez međusobne saradnje.
Sijeva poseta Srbiji i Mađarskoj će verovatno biti mnogo manje sporna.
„U Beogradu i Budimpešti, Si neće morati da sluša kritike koje čuje u drugim evropskim prestonicama“, rekao je Barkin. „Njihovi lideri pozdravljaju kineske investicije i nemaju problem sa produbljivanjem odnosa Kine i Rusije.“
Poseta kineskog lidera u Beogradu poklopiće se sa nedeljom obeležavanja 25. godišnjice NATO bombardovanja kineske ambasade u Beogradu u kojoj su poginule tri osobe. Napad, deo šire kampanje bombardovanja NATO-a na Balkanu tokom proleća 1999. godine, izazvao je duboko neprijateljstvo Pekinga prema alijansi, iako su SAD rekle da je to bio nesretan slučaj.