Posledice tuširanja na zagađenje vazduha u zatvorenom: Kako su proizvodi za ličnu negu postali najveće „štetočine“…?

Pojedini će među rođendanskim, pa evo sada i novogodišnjim i božićnim poklonima pronaći sapune, losione posle brijanja, parfeme i druge kozmetičke proizvode. I dok se većina novinskih članaka o zagađenju vazduha u zatvorenom prostoru fokusira na sveće, uticaj proizvoda koje se koriste u kućama na zagađenje vazduha je daleko veći. Zapravo, hemikalije dobijene iz fosilnih goriva koje isparavaju iz štamparskih boja, lepkova, premaza, sredstava za čišćenje i proizvoda za ličnu negu sada dominiraju među zagađivačima koji stvaraju ozon kod takozvanog letnjeg smoga i nekim vrstama zagađenja česticama, piše Gardijan.

Studentkinja doktorskih studija Univerzitetu u Jorku Amber Joman proučavala je zagađenje vazduha koje nastaje tuširanjem. Izgradnja tuša u laboratoriji nije bila praktična, pa su umesto toga, Amber i njen tim premestili svoju opremu pored kabina za tuširanje na Univerzitetu u Jorku.

Prozorne cevi su postavljene u samoj tuš kabini. Volonteri su dobili iste kozmetičke proizvode iz supermarketa i zamoljeni da se istuširaju. Korišćeni su gel za tuširanje, šampon, regeneratoa, hidratantna krema i aerosolni dezodorans.

Pojedinačno su merena isparavanja organskih jedinjenja. Visoko reaktivni limonen dolazi uglavnom iz šampona sa mirisom citrusa. Benzil alkohola je posledica korišćenja regeneratora. Etanol potiče iz hidratantne kreme.

Rezultati su bili drugačiji za svaku osobu i oni ljudi koji su se duže ispirali, proizveli su manje emisija.

Primećene su i druge hemikalije – verovatno povezane sa proizvodima za pranje veša koji su volonteri koristili pre i posle tuširanja (odeća, peškiri…)

Ovi proizvodi su u centru pažnje zbog njihovog kumulativnog uticaja na emisije štetnih gasova iz stanova, kuća, domova. Takođe, i zbog načina na koji zajedno reaguju na stvaranje štetnog zagađenja vazduha.

Ipak, u zaključku istraživanja se ističe da kontrola zagađenja vazduha koje nastaje od proizvoda za ličnu negu neće biti laka. Prvi korak je, možda, na proizvođačima – da budu ogovorniji ili odgovorni za zagađenje koje nastaje usled korišćenja njihovih proizvoda.

Prelazak na proizvode bez aerosola bila bi još jedna jednostavna promena. Problematika je i sudbina ovih hemikalija u odvodnim i rečnim sistemima.

„Oznake kvaliteta vazduha bi pomogle u razvijanju svesti kod potrošača o mogućim negativnim uticajima i mogle bi podstaći proizvođače da promene svoje proizvode kako bi privukli kupce koji brinu o zdravlju“, predlaže rešenje Jomanova.

„Takoše, danas je primer čistoće izjednačena sa prisustvom parfema, a ne sa odsustvom neprijatnog mirisa. Promena ovog načina razmišljanja promenila je i sadržaj moje korpe kada je reč o kozmetici. Kupujem proizvode bez mirisa“, dodaje ona.