Kiš je u intervjuu prenesenom i objavljenom u časopisu „Gradac“ govorio da otac, pošto je pošteđen smaknuća u ledenom danu racije u Novom Sadu, nije imao po dolasku u kuću neku radost jer je sudbina zaustavila kursor smrti ispred njega. Kiš opisuje očev pogled identičnim sa onim pogledom koji je imao u poseti bolnici u Kovinu. Pisac će trideset godina nakon te posete bolnici 1939. otkriti dijagnozu njegovog oca. Imao je povremeno napade neuroze straha. Tada je Kišu bilo nepunih pet godina, i on će se kasnije u rukopisu jasno sećati te posete: vožnje fijakerom, bolničkog parka, očeve prugaste pidžame.
Pisac opisuje način otkrivanja očeve dijagnoze tri decenije nakon ove posete kovinskoj bolnici.
„Sedamdesetih godina napisao sam jednu televizijsku dramu pod naslovom ’Noć i magla’. Ta je drama nastala posle jednog mog izleta u Mađarsku, kad sam hodočastio u predele gde smo živeli za vreme rata. Posle prikazivanja tog komada na beogradskoj televiziji, dobio sam pismo od izvesne gospođe G. iz Novog Sada; ona je, kaže, prepoznala moga oca u ličnosti za čijom prošlošću junak drame traga. Kako sam u to vreme radio na Peščaniku, svaki mi je podatak o mom ocu bio dragocen, kao da je reč o nekoj istorijskoj ličnosti o čijem se životu malo zna. U jednom trenutku, kad je uvidela da i ja ponešto znam o njegovim duševnim stanjima, pa čak i to da je boravio u Kovinu (što kod nas zvuči kao Badlam ili Bisetra), gospođa G. mi je rekla svojim K. und K. manirom (govorili smo mađarski): ’Vaš nam je otac izvoleo pričati, meni i mom pokojnom mužu, da se izlečio tako što je napisao za gospodina doktora ceo svoj život.’ To je za mene zvučalo kao da je rekla Kolumbov dnevnik ili beležnica Didaka Pira! Sa jednim prijateljem psihijatrom, doktorom Smodlakom, odlazim sutradan u Kovin. Moj otac je boravio tu, kažem, trideset i devete; dijagnoza delirium tremens. Mladi pomoćnik upravnika vraća se sa bolesničkim kartonom u kojem se podaci slažu, bar što se imena i mesta rođenja tiče. Dijagnoza, međutim, nije delirium tremens nego neuroza straha. Tačno je, kaže, takođe da je tu boravio trideset i devete, ali i trideset i četvrte, tri meseca. Što se pak tiče ostalog dela arhiva, on je za vreme rata propao. Nema, dakle, nikakve biografije pisane rukom pacijenta.
“Ta promenjena dijagnoza imala je za mene značenje otkrića. Iščitavši knjige o psihopatologiji, pogotovu poglavlje ‘Neuroze straha’, neke su mi se stvari razjasnile. Doznao sam pre svega da je neuroza straha dugo smatrana endemnom bolešću srednjoevropske jevrejske inteligencije; drugo, da pacijenti sa tom dijagnozom najčešće pribegavaju alkoholu kako bi prigušili svoj latentni strah; i, kao treće, da se bolest nasleđuje, po nekim autorima u 10 do 20 odsto slučajeva, a po nekim čak u 70 do 90 odsto slučajeva. Tako sam najzad protumačio i neke svoje sopstvene traumatične strahove koji su me potresli dva-tri puta u mojoj mladosti i koji su, srećom, potrajali samo nekoliko dana. To su užasne patnje. Nekakav nejasan ‘metafizički strah’“.
To stanje straha i intenzivne unutrašnje drhtavice Danilo Kiš je opisao u jednom poglavlju „Peščanika“.
Porodica Kiš seli se u zapadnu Mađarsku, a 1944. Eduard Kiš, Danilov otac, odveden je u logor Aušvic iz kojeg se neće nikada vratiti. Danilo Kiš pamti poslednju posetu ocu u improvizovanom getu u Zalaegersegu iz kojeg će nepovratno otići u Aušvic.
***
Iz knjige Branka Rosića „Danilo Kiš: Princ književnosti“ koja se dobija na poklon uz Nedeljnik od četvrtka 24. juna.
Kako se bliži deseti rođendan Nedeljnika, odlučili smo da čitaocima ovim povodom pružimo nezapamćeni poklon od deset knjiga, biografija najuticajnijih ličnosti naše istorije, originalno pisanih za ovu ediciju.
U ovoj poklon ediciji očekuju vas novi podaci i novi pogledi na ličnosti koje su, svaka na svoj način, stvarale narativ o Srbiji.
Tajni projekat koji je spreman godinu i po dana donosi i nova istraživanja i nepoznata svedočanstva.
U narednim brojevima očekuju vas ekskluzivne knjige o Borislavu Pekiću, Milošu Crnjanskom, Isidori Sekulić, Zoranu Đinđiću, Dobrici Ćosiću…
U jubilarnom 500. broju Nedeljnika 12. avgusta očekuje vas i poklon knjiga o Nedeljniku.
Napravite svoju istorijsku kolekciju: Knjige o ličnostima novije srpske istorije koje su nas proslavile i odredile.
Tagovi
