Ništa snažnije, ni tačnije ne može stajati u prvom redu o Miši Janketiću, osim čuvene heraklitovske, a neće biti jedina, da je karakter sudbina. Svu teskobu porodične tragedije nosio je kao krst kroz život, tvrdeći da za njega nije imao talenta. „Ja imam talenat za uloge“, govorio je, „pravio sam izlete u život, ali to je bilo pre odluke da se sakrijem iza zavese.“ Krijući se iza nje, svu muku i nepravdu, svojom dobrotom na koju se zakleo, majstorski je pretvarao u najtananija osećanja i divlje strasti. Igrao je Raskoljnikova, možda je dovoljno reći.
„Tekstove je razumevao na najbolji mogući način. Počinjao je od nule. Uvek se iznova prerušavao. Uvek je iznova podešavao hod, glas i gest. Energičan i maštovit, u svakom pogledu“, kaže o njemu prijateljica, pozorišna rediteljka i profesorka Vida Ognjenović za Nedeljnik.
Miša Janketić odigrao je više od stotine uloga, najviše u svom Jugoslovenskom dramskom pozorištu. Čuvena „Kosa“ Ateljea 212, prema ocenama kritike, i bolja od one brodvejske, obeležila je početkom nedelje bez njega pola veka od premijernog izvođenja.
Fasciniran njegovim talentom bio je i pisac Siniša Pavić zahvaljujući čijim serijama je Janketića zavolela široka publika. Popularnost je stekao još u „Boljem životu“, glavnu ulogu je imao u seriji „Porodično blago“, igrao je i u „Beloj lađi“.
„Pokazao je svu sposobnost i prilagodljivost svog talenta ekranu. Vladao je svim sredstvima glumačkog umeća, naročito sugestivnošću. Igrao je totalno, proučavao svaki detalj, čak i uloge drugih glumaca. Uvek je tako radio, govorio mi je, zato što mora da shvati celinu dela, njegovu dramsku arhitekturu, njegov duh, njegov krajni domet. Takav pristup nije uobičajen kod nas, ali je svojstven za staru glumačku školu. Impresionirao me je time, jer je to retkost. Retki su savršeni glumci poput njega. Moje iskustvo sa Mišom je — maksimalan rezultat“, kaže Siniša Pavić.
Sagovornici Nedeljnika osim njegovog vanrednog talenta, ističu i njegovu erudiciju, obrazovanje i široku kulturu kojom je učio i studente na Akademiji umetnosti u Novom Sadu.
„Miša je bio krajnje nerazmetljiv čovek, krasila ga je izvanredna priroda, nežnost i osećajnost“, kaže Vida Ognjenović. Poslednje dane, kaže ona, činilo joj se da je provodio u bekstvu od sebe i drugih.
„A toliko sam se obradovala, zajedno sa publikom, kada se vratio ulogom u predstavi ‘Kralj Betajnove’. Bio je to onaj Miša, onaj stari Miša koji na scenu izlazi energično i žustro. Ubrzo sam shvatila da je to bilo samo privremeno i odala se utisku da se na odlazak pripremao vrlo svesno“, rekla je Vida Ognjenović opisujući ga kao neponovljivog, glumca koji nikad nije ulazio sa istim sredstvima u novu ulogu.
Heraklitovski, ponovo, ne možeš u istu reku dva puta ući. Panta rei, sve teče, sve se menja.
Miša Janketić je ovako govorio: „Celog života sam jurio život, a on me je, evo, stigao. Kad me pitaju koliko imam godina, ja kažem nijednu. Svaku sam spiskao. I nije mi žao. Imao sam prelep, bogat život. Takav želim i svojoj deci. Kad odem, ne treba me žaliti.“
Tagovi
