Novinari i sportski komentatori su se uzbuđeni i uz dozu treme, radovali, i pripremali za detaljno izveštavanje sa trka, utakmica, mečeva i ostalih takmičenja. Na taj način, publika koja nije mogla da prisustvuje ovom događaju mogla je da prati rezultate i ostala zbivanja u gotovo realnom vremenu, a ne samo da o njima čita sa hartije. To je ujedno bio i važan momenat koji je dodatno zainteresovao i privukao mase sportu, a Olimpijske igre su se nadalje prenosile radijskim kanalima sve do pojave televizije.
Međutim, radio-prenos u ono vreme, koliko god sve savremeno zvučalo, mogao je da dosegne samo granice lokalne i jedva regionalne publike. Jeste da je tada veliki broj domaćinstava širom sveta imao aparate, ali dometi su bili ograničeni. Tako da su prenosi utakmica dominantno bili dostupni Francuzima i delovima zapadne Evrope, dok su ostali krajevi sveta o njima saznavali preko dosta manje dinamičnih, uzbuđenih i ažurnih izveštaja telegrafa i novina. O tome, naravno, nije stiglo da se govori tokom svečane ceremonije, ali je tada, pred prepunim stadionom, rečeno da Pariz „ovih dana očekuje rekordan broj posetilaca“.
„Kako su javile granične i gradske službe, procenjuje se da će u gradu svakog dana biti više od 60.000 posetilaca i turista, pratilaca Olimpijskih igara.“ Građani Pariza bili su ponosni. Ulice su bile pune. Turisti zaslepljeni glamurom i romantikom ove prestonice mode, jurili su da pogledaju sve izloge, da pogledom prelete naslovne strane lokalnih magazina, saznaju sve bitne novosti i probaju najmekše kroasane i najbolju kafu. I vino… iz Bordoa.
ČITAJTE U VELIKOM LETNJEM DVOBROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 25. JULA NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
