Kraljica Elizabeta je verovatno poslednja osoba na svetu čija će smrt „regrutovati“ toliko mikrofona, dokumentarnih specijala, kamera, analiza… Posle ove smrti nijedan odlazak neće mobilisati toliku pažnju. Ovo je vreme instant junaka, brze smene vesti… Atentat na Kenedija u Dalasu, napad na njujorške Kule bliznakinje u svetu, a smrt Josipa Broza Tita i atentat na Zorana Đinđića kod nas, bili su ona vrsta događaja zbog kojih urednici večernjih i jutarnjih vesti nisu imali dilemu šta su otvarajuće teme tokom čitave nedelje. Smrt kraljice Elizabete je jedan od tih događaja.
Na početku ostajemo u „lokalu“, na Ostrvu, u Velikoj Britaniji, i pitanje je zašto je baš odlazak Elizabete II opisan rečenicom „Više ništa neće biti isto“. Iako Elizabeta II nije imala direktni politički uticaj, ona jeste na neki način bila simbol sigurnosti i kontinuiteta, i to ne samo u onom formalnom značenju. Postoji ta značajna epizoda u godini pandemije kovida-19 gde se upravo ona obratila građanima Velike Britanije. Taj govor je bio posle njene višedecenijske pauze u obraćanju na ovakav način (ne računaju se božićne televizijske poruke) i završio se čuvenim citatom „Srešćemo se ponovo“.
Cela tekst Branka Rosića objavljen je u specijalu Nedeljnika, koji je na svim kioscima od četvrtka, 15. septembra
Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs
Tagovi
