Prvo smo se svađali. Možda je generacijska stvar, ali ona voli da bindžuje, da slisti seriju za jedan-dva dana, i ne smeta joj da je gleda i na telefonu ako treba. Šalta se sa jednog na drugi striming servis, prati četiri serije istovremeno i još posle na Redditu istražuje teorije i druge spoilere.
Nije joj se dopalo što će „The Last of Us“ trajati dugo. Jedna epizoda nedeljno, naredna dva i po meseca, to je to; pokušavao sam da joj objasnim koliko je važan build-up, koliko je tako veća tenzija, a onda i da je važno promisliti o onome što se videlo – naravno, ukoliko vredi. Pa od toga napraviti mali ritual, sve sa spremnim svežim kokicama…
Možda je, velim, generacijski, pošto je mnoge od nas bindžovanje prošlo, spakovali smo ga tamo sa blekberijima i kindlovima za koje smo mislili da su promenili sve, i sada opet tražimo mnogo duže i smislenije veze, čak i sa televizijskim serijama…
Na sreću, od prvog kadra bilo joj je nebitno što ide, o blasfemije, samo jedna epizoda nedeljno, od prvog kadra, bilo nam je jasno da nije bačena nikakva kletva koja sprečava da se dobre video-igre pretoče u odličnu seriju ili film. Postoji samo talenat, strast, i ljubav – i prema digitalnom predlošku i ona između glavnih likova, ona koja ume da ubije.
Tagovi
