Komemoracija povodom smrti glumca Žarka Lauševića (1960-2023) održava se u Jugoslovenskom dramskom pozorišu. Kolega i prijatelj Voja Brajović oprostio se od Lauševića emotivnim rečima, Šekspirovim sonetom i stihovima Branka Miljkovića.
Kakav je bio Žarko Laušević? Da bi ga opisao, Voja Brajović je ispričao priču o balerini koja je dobila aplauz i pohvale direktora moskovskog Boljšoj teatra, ali i objašnjenje da nikada neće biti primabalerina jer nema to nešto zbog čega publika ustaje sa stolica.
„Žarko Laušević je imao to ono. Ko to može da opiše rečima? Zato su ga jurili, samo da ga dodirnu i da ga vide. Zbog te antičke tragedije mi sad govorimo njima, umesto da on već decenijama ne bude taj koji odavde isijava svoj dar“, kazao je Brajović.
On je Lauševića ispratio Šekspirovim sonetom: „Ali tvoje leto s letpotama tvojim izbledeti neće, smrt se neće hvalisati tobom pod senkama svojim, u večnost ćeš s ovim stihovima poći, oni će dok ljudski pogled i dah traju, živeti i tebi život će da daju“.
„Njega nema, nema vašeg tate, vašeg prijatelja, našeg kolege, ali ostaje naša ljubav, naše poštovanje, vaša ljubav i naše divljenje“, poručio je Brajović.
Tagovi
