Zapadne diplomate vide povratak Palestinske uprave kao moguće rešenje i ključ u rešavanju sukoba između Hamasa i Izraela. Oni su svesni da taj potez nije najbolji, zbog korumpiranosti Palestinske uprave, o kojoj se godinama pisalo, kao i da su na tim pozicijama potrebni neki novi lideri. Ali boljeg rešenja trenutno nema, pišu zapadni mediji.
Izrael je veoma neprijateljski nastrojen prema Palestinskoj upravi, toliko da je ovog meseca zabranio ministru inostranih poslova putovanje u Bahrein kako ne bi govorio na konferenciji koju su posetili lideri SAD i Arapskih zemalja o planovima nakon rata.
Palestinska uprava- osnovana devedesetih godina kao deo tadašnjeg mirovnog procesa da upravlja Zapadnom obalom i pojasom Gaze – spremna je da pomogne Gazi, iz koje ju je Hamas izbacio 2006. godine, ali samo ako je deo jasnog, sveobuhvatnog plana mira sa Izraelom koji takođe uključuje Zapadnu obalu.
S jedne strane sumnja se u njihovu sposobnost da doprinesu ovom procesu na bilo koji način, dok drugi analitičari smatraju da Palestinska uprava ne bi smela da se meša u ovaj sukob iz sigurnosnih razloga, prenosi Gardijan.
Zapadni kreatori politike pokušavaju da transformišu Palestinsku upravu u telo koje će biti prihvatljivo Palestincima u Gazi i na Zapadnoj obali, kao i izraelskom premijeru koji već 15 godina pokušava da smanji uticaj te organizacije.
Borelj, šef spoljnih poslova EU, ne vidi ko bi drugi mogao kontorlisati Gazu osim Palestinske uprave. To bi značilo uklanjanje Hamasa iz Gaze, uključujući zabranu njegovim pristalicama da učestvuju na budućim izborima.
Palestinska uprava formirana je 1994. godine, predstavljena je kao prelazno telo u diplomatskom procesu nakon pregovora i sporazuma iz Osla koji je vodio ka uspostavljanju državnosti. Zbog neuspelih diplomatskih napora za mir i rešenje dve države oduzele su Palestinskoj upravi njenu svrhu postojanja. Ona se potom fokusirala na druge načine da dokaže svoju relevantnost i pokaže da strategija nenasilja može doneti rezultate. Pre svega, tražila je status i svrhu putem Ujedinjenih nacija.
Mahmud Abas je tako pokrenuo kampanju za potpuno priznanje države Palestine u UN. Američko protivljenje osudilo ju je na propast, ostavivši je samo sa statusom posmatrača. Uspela je da postane članica Uneska, ali čak i skromni pokušaj pridruživanja UN-ovoj turističkoj agenciji je napušten zbog pritiska SAD.
Palestinska uprava je 2015. godine zatražila dozvolu od Međunarodnog krivičnog suda da otvori istragu o ratnim zločinima koje je Izrael počinio na Zapadnoj obali, i nakon pet godina sud je prihvatio slučaj. Međutim, SAD i Velika Britanija su reagovale oštro. Donalda Trampa protivio se svakom ispitivanju o Izraelu jer “palestinci ne ispunjavaju uslove kao suverena država”. Dolaskom Džoa Bajdena stav SAD nije se promenio. Kada se američki predsednik sastao s Abasom u Ramali 2022. godine, nagovestio mu je da odustane od istrage, ali je Abas odbio.
Sve to je narušilo reputaciju Palestinske uprave. Prema istraživanju Centra za politiku i istraživanje Palestinskih teritorija u danima pre napada Hamasa na Izrael 80 odsto Palestinaca smatralo je Palestinsku upravu korumpiranom, a 62 odsto je smatralo teretom umesto oruđem.
Povećanje nasilja na Zapadnoj obali ove godine samo je dodatno oslabilo PU, igrajući na ruku militantima na Zapadnoj obali koji mladima pružaju priliku da se suoče s izraelskim naseljenicima i bezbednosnim snagama.
Još od 2010. godine nije bilo političkih izbora, a Abas sa 88 godina trenutno je u svojoj 18. godini četvorogodišnjeg predsedničkog mandata. Trka za Abasovog naslednika traje već godinama.
Husein al Šeik, kao sekretar Izvršnog odbora POO (Palestinska oslobodilačka organizacija), jedan je od američkih favorita za preuzimanje Abasobe pozicije. Marvan Barguti, bio je verovatniji kandidat, ali je to neizvodljivo jer je trenutno u zatvoru (još od 2002. godine) služeći doživotnu zatvorsku kaznu za vođenje druge intifade. Smatra se da bi on verovatno pobedio Abasa na otkazanim izborima za predsednika PU 2021. godine, a prema nedavnim anketama, takođe bi pobedio lidera Hamasa Ismaila Hanijeha. Treći Abasov rival je Mohamed Dalan, bivši lider Fataha u Gazi. Abas je izbacio Dalana iz pokreta Fatah 2011. godine i odbio spomirenje s njim uprkos pritiscima Egipta i Jordana.
Tagovi
