Dok je u Nemačkoj glavna tema rat u Ukrajini i oružje koje šalju Kijevu, u Francuskoj su to životni standard i inflacija. Ukoliko se na parlamentarnim izborima u junu probije opozicija, to bi moglo da dovede u pitanje politiku sankcija koje je EU uvela Rusiji, za koju je potreban glas svih članica, kao i njene saveze na međunarodnoj sceni i niz drugih pitanja koja se tiču odnosa unutar Unije, evropske odbrane ili njenih institucija. Nemački novinari su, međutim, insistirali na tome da je Makron nakon ovih izbora novi lider Evropske unije, dok se na kancelara Olafa Šolca gleda kao na oslabljenog političara na čelu labave koalicije i podeljene socijaldemokratske većine.
Ostaje, međutim, pitanje da li će Nemačka da igra u istom taboru kao i Francuska, ili će da odluke donosi samostalno, kao što to radi u poslednje vreme, bilo da je reč o kupovini gasa ili američkog naoružanja. Nemci koji imaju parlamentarni sistem za razliku od predsedničkog u Francuskoj, globalno su zadovoljni svojim institucijama, što nije slučaj u Francuskoj, gde se stalno vodi rasprava o izmeni Ustava, izbornog zakona i raspodeli vlasti između Pariza i regiona.
Makronova ideja o reformi institucija Evropske unije zasada nije na dnevnom redu, zbog drugih tema koje su se nametnule. O tome će, međutim, da bude reči na konferenciji o budućnosti Evrope koja se završava 9. maja. Makron, koji je pre godinu dana pokrenuo inicijativu za organizovanje konferencije koja bi se bavila idejama za reformu Evropske unije, govoriće o tome na zatvaranju u Evropskom parlamentu u Strazburu.
Ceo tekst objavljen je u novom Nedeljniku, koji je na svim kioscima od četvrtka, 5. maja
Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs
Tagovi
