„Nasilnik“ i „izdajnik“ koga su poslanici vladajuće stranke pozivali da napusti zemlju ujedno je i najgledaniji i najuspešniji filmski stvaralac. Dok smo dolazili na razgovor sa njim, objavljena je vest da će film „Čuvari formule“, o nuklearnom akcidentu u Vinči, biti prikazan u okviru programa Pjaca grande na filmskom festivalu u Lokarnu, što je ogroman profesionalni uspeh.
Istovremeno teme za razgovor sa Draganom Bjelogrlićem, koji je prošlog meseca govorio na protestu protiv nasilja, mnogo su teže i mračnije. To je apsurd stvarnosti koju živimo.
Da li očekuješ „lančanu reakciju“ u politici, ili da završimo s tim tvojim filmom s dva naslova – kako su glumci postali „čuvari formule protesta“?
Nije to ništa novo. Glumci su od 9. marta uključeni u sve proteste. Udruženje dramskih umetnika kojem je predsedavao Gaga Nikolić organizovalo je Terazijsku česmu. Glumci su izlazili i na proteste 1996/97. Dragojević i ja smo govorili prvi dan studentskih protesta, posle su se pridružili i drugi.
To je i jedan od razloga zašto su glumci poštovani u našem društvu. Postoje ovakvi i onakvi glumci. Postoje veliki glumci i postoje legende. A legende su to bile ne samo zbog glumačkog talenta već i zato što su umele da osete puls naroda i da reaguju kad treba.
Koliko su političke podele i podela na dva medijska pola uticale na srpski film i serije u kvalitativnom smislu, a ne samo u kvantitativnom? I da li se političke podele među glumcima osećaju na dnevnom nivou? Kako komuniciraš sa „glumcima sa one strane“?
Ja ne znam glumce koji su uz ovu vlast. Ima ih možda troje.
CEO TEKST PROČITAJTE U 600. BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 13. JULA
Tagovi
