Peti oktobar je jedan od najznačajnijih događaja kojima sam prisustvovao u svom životu. Ali i pitanje zrelosti nacije koja nije znala to da iskoristi. Imam tezu o „zločinu i kazni“. Demokratske strukture imale su 12 godina da naprave minimum demokratskog društva. Nisu to uradili, i to je bio zločin. Onda su ovi došli kao kazna. Mi sada živimo kaznu, ispričao je Dragan Bjelogrlić u velikoj ispovesti za jubilarni broj Nedeljnika.
Ipak, on je rekao i da bi voleo da snimi film o Zoranu Đinđiću.
„Njegovo ubistvo je priča o našem usudu s jedne strane, a s druge priča o Srbiji koja nosi krst podela, kontroverzi i nesnalaženja u istorijskim tokovima. On mi je bio zanimljiv i kao političar i kao pojava. Njegova tragična sudbina je odlična metafora o našem vremenu. To je veoma zanimljiva i komplikovana priča…“
Ti si uvek iznosio svoje stavove, ali si bio oprezniji kada je reč o javnom iskazivanju političke podrške? Nikada nisi bio u nekoj političkoj kampanji? Da li danas misliš da si pogrešio? S kim? Kome bi s naknadnom pameću dao podršku, da li je to Đinđić ili neko drugi?
Da. Žao mi je što njemu nisam dao podršku. Ove godine, na dan njegovog ubistva, gosti u „Utisku nedelje“ i „Hit tvitu“ su bili, i jedni i drugi, Đinđićevi najbliži saradnici. Zato je on metafora, i zato je film o njemu nešto što me zanima. On nije bio savršen lider. Uz ogromno poštovanje koje imam prema njemu, on je u sebi nosio kontroverzu našeg društva. Njegova zaostavština je kontroverzna. Ljudi koji su izašli iz njegovog najbližeg okruženja ili zaslužuju najveće poštovanje ili najveći prezir. To jeste pečat jednog vremena, jedne generacije, i verovatno bi sličnu stvar neko mogao da kaže i za mene.
CEO TEKST PROČITAJTE U 600. BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 13. JULA
Tagovi
