Proces razumevanja sveta, nas samih i ljudi koji ga čine, je vrlo slojevit, težak, spor, put ćorsokaka, od kojih su neki i u službi razvoja, i nikada se ne završava.
Kako bi “preživeli život”, moramo graditi unutrašnje resurse. Jedan od najznačajnijih unutrašnjih resursa je postojanje osnovnog poverenja u sebe i druge, vera u dobrotu, pravdu, altruizam. Naravno, da li će dete, a kasnije odrasla osoba, imati ovaj “unutrašnji ćup zlata” zavisi, između ostalog, od iskustava iz prvih godina života. Unutrašnje bogatstvo deteta se razvija prvenstveno pod uticajem roditelja i staratelja, pod uticajem sredine u kojoj se nalazi, a posebno mesto zauzimaju bajke i priče.
Priča o Deda Mrazu je priča o “sudiji” koji zna da li je dete bilo dobro tokom cele godine, i koji u skladu sa tim daje poklone. Dete urednog razvoja može da shvati i prihvati ovu priču već od 3. godine jer se tada nalazi u preoperacionalnom stadijumu razvoja mišljenja (egocentrično je, simboličko).
Zašto je bitno da negujemo mit o Deda Mrazu?
Zato što pomaže detetu da prihvati i lošiji deo sebe, a kasnije i drugih (deo procesa integracije slike o sebi i drugima). Dete zna da nije bilo dobro tokom cele godine (Koliko puta mu je to rečeno u trivijalnim situacijama?). Darivanje znači da je moguće biti voljen i prihvaćen, uprkos šarenolikoj prirodi naših bića. Sudija u nama ne bi trebalo da bude rigidan i surov, već upozoravajući i negujući! Dobijanje dara “jer je dete bilo dobro”, daje određenu dozu samopouzdanja, što omogućava upuštanje u borbu sa drugim psihološkim borbama karakterističnim za dečiji uzrast (ako dete zna da je dobro i voljeno, lakše će proći kroz izazove socijalnog i emotivnog sazrevanja).
Prisustvo simbola “darovitog sudije” može pomoći detetu u razvijanju empatije, altruizma, samopouzdanja, maštovitosti, motiva za postignućem, željom da i samo daruje druge.
Do kog perioda bi trebalo održavati verovanje u Deda Mraza?
Odgovor na ovo pitanje uslovljen je karakteristikama svakog deteta ponaosob. Očekivano je da dete samo shvati da Deda Mraz ne postoji oko sedme godine života (razvoj mišljenja je u stadijumu konkretnih operacija – logičko mišljenje se vezuje za realne predmete, pojave i odnose). To se može desiti i ranije. Bitno je razgovarati sa detetom prilagođavajući svoje jezičko izražavanje njegovom razvojnom nivou, objasniti mu svoje namere. Dete može biti i razočarano, ali će osećaj da je voljeno i nagrađeno od strane svojih najbližih osoba biti jači.
