Jedan Izraelac oboleo je od Parkinsonove bolesti nedugo nakon potvrđene infekcije koronavirusom, pokazuju analize studije slučaja naučnog časopisa „The Lancet Neurology“.
Virusi su se do sada već mnogo puta povezivali sa razvojem Parkinsonove bolesti, a najčešći krivac je virus koji uzrokuje Epstajn-Barov sindrom.
Međutim, ovo je prvi zabeležni slučaj koji je povezan sa COVID-19 infekcijom.
Dotični pacijent, 45-godišnjak iz Ašdoda u Izraelu, primljen je u bolnicu sa tipičnim simptomima koronavirusa, uključujući gubitak čula mirisa i ukusa, suv kašalj i bolove u mišićima.
Nakon pozitivnog testa, zadržan je na bolničkom lečenju 3 dana, a kasnije je još tri nedelje proveo u samoizolaciji, da bi posle negativnog testa otpušten.
Međutim, tokom perioda boravka u bolnici i samoizolaciji pacijent je primetio drhtanje ruku i sve lošiji rukopis.
„Bilo je poteškoća u govoru, pisanju poruka na mobilnom“, opisali su lekari.
Neurološki testovi su pokazali da ima normalnu kognitivnu funkciju, ali su uprkos tome, drhtanje ruku i još neki siptomi Parkinsonove boelsti ostali.
Ovom Izraelcu, potom, dijagnostikovan je parkinsonizam. Njegov kvalitet rukopisa je i dalje opadao, do trenutne faze u kojoj je rukopis nečitljiv. Takođe, na desnoj ruci i čitavoj strani tela drhtanje je izraženije, a razvio je i hipomimiju – stanje znatnog umanjena mimike koje daje ukočen i neprirodan izraz lica.
Određeni simptomi koronavirusa, poput gubitka mirisa, obično prethode Parkinsonovoj bolesti, ali je ovo prvi put da je neko razvio parkinsonizam kao posledicu infekcije COVID-19, rekli su autori studije.
Iako se ne može sa sigurnošću utvrditi da li je virus direktno uzrok Parkinsonove bolesti, činjenica je da istorija bolesti njegove porodice ne poznaje slučajeve Parkinsonove bolesti, niti je imao druge očigledne faktore rizika po razvijanje ovog stanja.
Autori studije slučaja smatraju da je COVID-19 odigrao, možda ne presudnu, ali svakako značajnu ulogu.
Najverovatnije je, kako su autori naglasili, da je ovo posledica više faktora koji su povezani sa koronavirusom, a koji ujedno dovode i do toksičnog stresa i otežanog rada odbrambrenih funkcija organizma u odbrani neurona, što je rezultiralo njihovim odumiranjem.
Takođe, ovaj slučaj i studija pridodaje se sve većem broju dokaza koji utvrđuju da koronavirus može izazvati ozbiljne i trajne posledice po ljudski mozak.
Takođe, Lancetova studija iz juna ove godine otkrila je da je 31 odsto pozitivnih slučajeva u istraživanju imalo psiholoških poblema, odnosno, promene mentalnih stanja. Desetoro je čak razvilo lakše oblike psihoze.
Autori takođe naglašavaju da je retkost da virus zaista zadre u centralni nervni sistem, ali da neurološki simptomi mogu biti posledica i rezultat „rata“ imunloškog sistema u borbi protiv koronavirusa.
Tagovi
