Zoran Bihać, nemački režiser i predavač na Filmakademie Baden-Württemberg u Ludvigzburgu, bio je gost ovogodišnjeg FEST-a. Promašili smo se kao učesnici panela za jedan dan. Miloš Đukelić koji je bio domaćin tih panela mi je rekao: „Moraš raditi s njim intervju, on radi spotove za Ramštajn i još mnogo toga zanimljivog.“ Bihać je radio kampanju za megapopularnu video-igricu „World of Tanks“, ali i brojne reklamne spotove za najpoznatije svetske kompanije: IKEA, Toyota, Nike, Volvo, Mercedes, Movistar, Volksbank, Bet at Home, KFC, Jim Beam, Vodafone…
Pa smo se čuli nakon FEST-a i dogovorili da se vidimo kad bude ponovo došao u Beograd. A taj dolazak se desio upravo kada su u Beograd stigli članovi benda Ramštajn, kojima je Bihać radio nekoliko spotova od kojih je većina izazvala razne kontroverze. Intervju sa Bihaćem sam radio dan nakon što me je sab zvučni sistem sa Ušća oduvao red iza, a mojoj drugarici M.C. se basovi zakivali u grkljan. Usred sveg onog benzina, vatre, spektakla na Ušću, u jednom momentu sam video Bihaća kako promiče u društvu devojke koja je došla iz Londona da bi gledala Ramštajn čiji su članovi tog momenta ušli u gumene čamce i zaplovili rekom ljudskih ruku koje su ih transportovale od jedne do druge bine. Sve je izgledalo impresivno i za one koji nisu fanovi ovog benda. Zato je bilo logično da ga dvadeset sati nakon tornada na Ušću i povratka ušiju u normalu upitam sasvim jednostavno…
***
Šta je za tebe fenomen Ramštajna?
Kad sam ih prvi put video, tada nisu bili veliki, bio je to njihov skoro početak. Ja sam bio fan Lajbaha i oni su mi izgledali kao da su isto to. Nije bilo tada moćnih scenskih efekata kao kasnije, Til Lindeman zapali svoju cipelu i to je to. Ali već je mogla da se prepozna njihova moć. Kao da su se te večeri skupili svi oni koji su našli svoj glas u Ramštajnu, povezani sa njihovom poezijom i igrom reči. Ali i mrakom. I danas Ramštajn ume da drži tu emociju i da nas veže. Da identifikuje to mračno u nama i to je popularno. Ranije si taj mrak imao samo u filmovima Dejvida Linča, a danas to ima svaka treća Netflix serija. Bilo je te večeri i tužnih i oni su se našli u Ramštajnu. Uostalom bend ima pesmu „Armija tužnih“. Svako je zavisno od emocija – euforija, tuga, mrak… nalazio identifikaciju u bendu. Takođe, oni su učinili više nego iko na popularizaciji nemačkog jezika. Danas je nemački jezik najviše popularan baš zbog Ramštajna.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 30. MAJA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Nedeljnik 646
UZ SVAKI PRIMERAK NOVOG BROJA NEDELJNIKA DOBIJATE MAGAZIN „ISTORIJA“ NA POKLON
Istorija 20
Tagovi
