Postoji plan Kremlja za kontrolu Moldavije?

Moldaviju bi trebalo odvratiti od Zapada i usmeriti ka Rusiji. Plan Kremlja za to navodno postoji, a novinari nemačkih javnih servisa WDR i NDR, kao i lista „Zidojče cajtung“, pišu da su imali uvid u taj dokument.

Napetost se u Modaviji oseća gotovo svakodnevno. Proteklog vikenda ponovo su hiljade ljudi protestovale protiv proevropske vlade na ulicama glavnog grada Kišinjeva. Policija je uhapsila sedam demonstranata. Sumnja se da je jedna proruska mreža uz pomoć ruskih tajnih službi radila na „akcijama destabilizacije“ koje se navodno izvode „putem demonstracija“ u Moldaviji.

Moskva je takve optužbe do sada uvek odbacivala, ali u Moldaviji, bivšoj sovjetskoj republici u kojoj živi nešto više od 2,5 miliona ljudi, napetost sve više raste. Od ruskog napada na Ukrajinu u februaru 2022. stanje se dodatno pogoršalo.

Širenje proruskog raspoloženja

Rusija očigledno već duže vreme ima plan za Republiku Moldaviju – bar tako pokazuje dokument koji su nemački javni servisi WDR, NDR, kao i minhenski list „Zidojče cajtung“ analizirali zajedno s međunarodnim partnerima*. Prema njihovom istraživanju, administracija predsednika Rusije je još pre početka rata u Ukrajini u jednom strateškom dokumentu konkretno utvrdila kako da promoviše proruske tendencije i istovremeno spreči da se zemlja okrene ka Zapadu.

Taj strateški plan na pet stranica opisuje ciljeve Rusije u Moldaviji na političkom, vojnom i bezbednosnom, trgovačkom i ekonomskom, kao i na društvenom planu. Dokument očigledno, kako ocenjuju nemački novinari, potiče od istih eksperata koji su koncipirali i Strategiju o aneksiji Belorusije. Uprava predsednika Rusije nije odgovorila na upit novinara o navodnom dokumentu s planovima za Moldaviju.

Moldavija se u spomenutom dokumentu vidi kao važna karika u sukobu sa Zapadom. Jedan od centralnih ruskih ciljeva za narednih deset godina je, prema tom dokumentu, „suprotstaviti se pokušajima spoljnih aktera da se upletu u unutrašnje stvari zemlje“. To je odnosi na NATO, a istovremeno se želi da se spreči slabljenje pozicije Rusije.

Istovremeno, Moskva želi da pruži pomoć kad je u pitanju moguće učešće Moldavije u savezima kojima dominira Rusija. Reč je konkretno o Organizaciji ugovora o kolektivnoj bezbednosti i Evroazijskom ekonomskom savezu (EGS). Prema dokumentu, za to je potrebno proširiti prorusko raspoloženje među političkim i privrednim elitama.

Više nastave na ruskom jeziku

Interes koji Moldavija ima na ruskom tržištu Moskva želi da iskoristi kao ekonomsku ucenu ,u smislu da bi moldavsku vladu trebalo odvratiti od toga „da naškodi ruskim interesima u regionu“.

Postoje, čini se i planovi za obrazovni sistem. Prema navodima iz strateškog dokumenta, kako prenose novinari, trebalo bi da se unapredi „nastava na daljinu na ruskom jeziku“ za moldavske učenike, a ruski univerziteti trebalo bi da otvore svoja predstavništva u Moldaviji.

Dugotrajna perspektiva, prema tim navodima, predviđa stvaranje „negativne slike o NATO“ u moldavskom društvu i političkim krugovima do 2030. godine. Osim toga, do tada bi takođe trebalo da se obezbedi i „široko prisustvo ruskih medija“ u Moldaviji.

Zapadni stručnjaci za bezbednost procenjuju da je dokument autentičan. Jedan visoko rangirani zapadni obaveštajni službenik kaže da je Moskvi stalo do toga da „postavi znak STOP prema Zapadu“.

Prema mišljenju Štefana Majtera, direktora Programa za međunarodni red i demokratiju pri trustu mozgova Nemačko društvo za spoljnu politiku (DGAP), iz dokumenta se vidi da Rusija sebe stavlja u „direktnu konkurentnu situaciju“ prema EU i NATO, i nastoji da kontrira njihovoj integracionoj politici, njihovim narativima.

Pridnjestrovlje kao ulaznica za Moldaviju

Izbijanje rata u Ukrajini nateralo je čini se Rusiju da ubrza rad na svojim aspiracijama u Moldaviji. Pošto se Moldavija sve više okreće ka Zapadu i sprovodi reforme, ruski uticaj bi mogao da počne da se gubi, ukoliko Moskva ne bude aktivnija.

Koliko je stanje u Moldaviji nestabilno, pokazalo se u februaru: tokom nekoliko dana ruske rakete su preko Moldavije letele prema Ukrajini. Premijerka je potom podnela ostavku, a Ukrajina je upozorila da Rusija ima detaljne planove za destabilizaciju. Na Zapadu strahuju da Moskva verovatno više ne želi odugovlači sa realizacijom tih planova.

Na to upućuje i zaoštravanje situacije u Pridnjestrovlju gde se nalaze ruske trupe, a i verovatno najveća skladišta municije u istočnoj Evropi. Ruski vojnici su u samoproglašenoj Republici Pridnjestrovlju stacionirani od 1992. Moldavska vlada je Kremlj još jednom pozvala da te jedinice povuče – ali bezuspešno. To područje na istoku Moldavije s oko pola miliona stanovnika, međunarodnopravno pripada Moldaviji, ali Rusija taj zamrznuti konflikt koristi kao svojevrsnu ulaznicu.

„Ciljane ruske aktivnosti“

Strateški plan za Moldaviju predviđa da u roku od nekoliko godina ta zemlja ukine one mere kojima se politički i ekonomski vrši pritisak na Pridnjestrovlje. Jedna od tačaka se eksplicitno odnosi na ruske jedinice: moldavske inicijative koje žele da ukinu rusko vojno prisustvo u Pridnjestrovlju trebalo bi da budu „neutralizovane“.

I nemačka vlada pomno prati situaciju. Iz Ministarstva spoljnih poslova poručuju da je kriza u Moldaviji „pogoršana ciljanim ruskim aktivnostima destabilizacije“. Nemačka vlada je navodno u posedu izveštaja o „insceniranju demonstracija u Moldaviji kroz ruske aktere“.

Pre nekoliko dana se pokazalo koliko je trenutna situacija i napeta i nejasna. Ruska državna novinska agencija Ria javila je da su navodno sprečeni pokušaji napada na visoke zvaničnike Pridnjestrovlja. Prema navodima zapadne agencije Rojters, proruski zvaničnici u Pridnjestrovlju za to optužuju ukrajinske obaveštajne službe.

Moldavija je navela da se optužbe istražuju, a Kijev je optužbe odbacio i uputio na Rusiju, navodeći da je agresor tamo. Moskva traži izgovor za intervenciju u Pridnjestrovlju, kako bi nakon toga kompletnu Republiku Moldaviju stavila pod svoju kontrolu, poručuju iz Kijeva.

*U istraživanjima su učestvovali: Yahoo News, Delfi Estonia, Kyiv Independent, Expressen, Frontstory.pl, VSQuare, Belarusian Investigative Center, Dossier Center, Rise, Süddeutsche Zeitung, NDR i WDR