Posude sa vodom, fotografije i snimci, kosti koje još mirišu na meso i krv, nagi umetnici pored kojih morate da prođete: Kako uživo izgleda „Čistač“ Marine Abramović

Marina Abramović jutros je u 6 časova i 23 minuta otvorila svoju dugo najavljivanu retrospektivnu izložbu „Čistač“ u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu.

Da je ranije videla kako je Boris Miljković nazvao intervju sa njom – „Razgovor sa čistačicom“, emitovan pre nekoliko dana na RTS, sigurna je da bi promenila i ovako intrigantan naziv izložbe u „Čistačica“.

„Pogrešila sam“, duhovito je priznala.

Zašto „Čistač“?

Posle Stokholma, Humlebuka, Osla, Bona, Firence i Toronta, Marina Abramović je u rodnom Beogradu retrospektivno predstavila svoje najbolje radove, među kojima su najdominantniji performansi, pošto se odselila iz Jugoslavije i karijeru nastavila najpre u Evropi, da bi kasnije postala i planetarno priznata umetnička zvezda.

Posle 45 godina, Marina Abramović „čisti“ svoju intimnu i umetničku biografiju i predstavlja ono najbolje. „Čišćenje je duhovno, telesno, mentalno i spiritualno“, rekla je ona.

Nije, međutim, planirala da retrospektivom svog rada podvlači crtu, niti ovom izložbom završava karijeru. Naprotiv, rekla je da misli da će umreti radeći.

“Očekuje se da umetnik posle retrospektive ode u penziju ili umre. Ja ne odustajem od rada. Umreću radeći”, poručila je Marina Abramović.

Izložba na pet spratova

Poznato je da je izvesno vreme Muzej savremene umetnosti bio pod ključem zbog rekonstrukcije koja bi u tehničkom smislu omogućila postavku Marinine pozamašne umetničke građe.

Čitav Muzej, na svih pet spratova, posvećen je delu Marine Abramović, umetnice koja je zbunila, zavela i zaludela svet svojom umetnošću, onako kako je to izgledalo kada je svojevremeno u renomiranom njujorškom muzeju MoMA nepomično sedela za stolom tačno 763 časa i 30 minuta dok je – na kraju je sračunato – više od 1.500 ljudi sedelo oči u oči sa njom, a posmatralo je oko 750.000 ljudi.

Tim stolom i sa te dve stolice počinje izložba u Beogradu.

Na svakom od spratova Muzeja savremene umetnosti predstavljene su različite faze u stvaralaštvu Marine Abramović i njeni izabrani radovi, slike, instalacije, čak i lični, autentični predmeti koje je koristila izvodeći svoju umetnost širom planete, zbog čega cela izložba izgleda kao svojevresni legat.

Sa nekim od tih radova, javnost je prethodnih meseci prilježno upoznavana. Tu su fotografije iz čuvene zapaljene petokrake u kojoj je Marina izgubila svest, slike koje naslikala u mladosti, ruževi, ruže, sečiva, tu su i prizori iz performansa u kome je zabadala noževe između prstiju na ruci.

Poseban deo Muzeja posvećen je i performansu „Balkanski barok“ tokom kojeg je Marina svojevremeno satima i danima metalnom četkom skidala krv i mesto sa kravljih kostiju, dok su iza nje prikazivani snimci njenog detinjstva i njenih roditelja, njeno “naučno” objašnjenje o pacovima koji kada ostanu bez hrane ubijaju jedni druge.

Svuda u prostoriji nalazile su se i posude sa vodom koje su poput velikih pehara na ulazu u crkve trebale da pozovu na simbolično duhovno pročišćenje.

Kosti se danas u okviru izložbe mogu videti i u Muzeju savremene umetnosti, a deo u kom se nalaze i sada miriše na meso i krv koje svojevremeno četiri dana skidala sa njih.

Skoro pola jednog sprata izdvojen je za veliku, ogromnu Marininu plavu haljinu koja se spušta sa lutke postavljene na platformi visokoj do muzejskog plafona. Marina je tu haljinu, na isti način, nosila u perfomansu „Stupanje na drugu stranu“, izvedenom u Muzeju Solomona R. Gugenhajma u Njujorku, 1972. godine.

Zanimljiv je, takođe, performans „Zamena uloga“ prikazan u fotografijama. Marina je posle deset godina rada jednom prilikom upoznala ženu koja se deset godina bavila prostitucijom. Predložila joj je zamenu uloga, što je ona i prihvatila. Žena je umesto Marine prisustvovala otvaranju njene izložbe u Amsterdamu, a Marina je sedela istovremeno u izlogu u Četvrti crvenih fenjera u istom gradu.

Veliki deo Marinine izložbe čine video zapisi performansa koji se prikazuju na mamutskim led ekranima i pomoću tehnologije i opreme čija vrednost dostiže oko 300.000 evra, a koji će i u januaru 2020, kada izložba bude završena, ostati novim, umetničkim pokolenjima i muzeju.

„Ja zaista ovaj muzej i izložbu osećam kao svoje tlo“, rekla je Marina Abramović.

Reperformeri

Veliku pažnju javnosti izazvali su Marinini saradnici, reperfomeri koji na izložbi „Čistač“, kao nekad Marina, pred publikom, izvode performanse.

Reč je o četiri mlada umetnika koji za ovu priliku pred očima posetilaca izvode dva performansa.

Prvi, „Imponderabilia“. Dva umetnika, muškarac i žena, stoje nagi na ulazu u jedan deo izložbenog prostora, okrenuti jedan prema drugom. Publika koja želi da uđe u taj deo Muzeja, provlači se kroz uzak prostor između njih, a svako se odlučuje prema kome od njih dvoje će se okrenuti.

Ovaj performans, Marina Abramović i njen tadašnji partner, Nemac, Ulaj, izveli su u Galeriji moderne umetnosti u Bolonji, juna 1977. godine. Performans je tada prekinula policija.

U drugom, dvoje umetnika, poput muzejskih eksponata, bosonogi, sede okrenuti jedan drugome leđima.

„Ako ne odete na performans, uhapsiće vas“

Delo Marine Abramović deli planetu na one koji je podržavaju i veruju njenoj umetnosti i njenom umetničkom doživljaju stvarnosti i na one koji je u potpunosti osporavaju, ne pronalazeći nikakav smisao u njenim performansima.

Ona se osvrnula na kritike javnosti na jutrošnjoj konferenciji za novinare i pročitala jedan duhoviti novinski naslov: „Ako ne odete na performans, uhapsiće vas“.

Na pitanje šta se promenilo u razumevanju umetnosti performansa od onda kada je napustila Jugoslaviju, rekla je, čitajući naslove: „Kao što vidite, ne mnogo toga“.

Više od stotinu akreditovanih medijskih kuća, domaćih, regionalnih i inostranih, pratilo je otvaranje izložbe „Čistač“ u Beogradu.

U Muzeju savremene umetnosti na Ušću, ona će biti otvorena do 21. januara 2020. godine.

Narednih dana, Marina Abramović imaće niz aktivnosti, među kojima su masterklas sa izabranim mladim umetnicima, kao i javno i besplatno predavanje ispred Muzeja savremene umetnosti, u subotu, 28. septembra.

Govoreći o značaju koji za nju ima ponovni povrtak u Beograd, rekla je: „Došla sam u Beograd otvorenog srca i vi nemate pojma koliko sam ja u stvari emocionalno uzbuđena zbog svega“.