Svaki šesti do sedmi par ima problem sa začećem. U Srbiji postoje 22 centra u kojima se obavlja vantelesna oplodnja, sedam državnih i 15 privatnih. Jedan od njih je Centar za vantelesnu oplodnju u okviru najvećeg privatnog medicinskog centra u Srbiji, Euromedik, koji je počeo da radi u julu 2022. godine. U proteklih godinu i po dana koliko rade, rođeno je 47 dece.
Šansa svakog para za začeće je jedinstvena, tako da zahteva i individualan pristup i lečenje koje će dobiti u ovoj ustanovi u kojoj kažu i da različiti faktori utiču na mogući ishod. „U tom kontekstu neophodan je iskren odnos, ohrabrenje, ali nikako lažna uveravanja. U centru su ljudi na prvom mestu a put u borbi za potomstvo je prioritet“, kaže Dragana Lekić, specijalista ginekologije i akušerstva i supspecijalista za fertilitet i sterilitet. Tim čine iskusni ginekolozi sa višegodišnjim iskustvom i znanjem iz ove oblasti, embriolozi i ljubazne sestre.
„Ponosni smo na svoj tim konsultanata sačinjen od urologa, endokrinologa, hematologa, psihologa, koji je sa svojim multidisciplinarnim pristupom posvećen rešavanju problema i pomaže da se ostvare snovi o osnivanju porodice. Dajemo svaku vrstu podrške koja je potrebna u svakoj fazi borbe za potomstvo, trudeći se da u velikom obimu posla ne izgubimo human i topao pristup svakom pacijentu. Naši pacijenti kažu da su zadovoljni jer ovde, iako je stres nešto što je neminovno kada odlazite kod lekara, ovde zaista prolaze sa najmanjom količinom stresa i nelagodnosti kada dolaze na proceduru. To nije samo njihova borba, uključena je i porodica, postoje pritisci sa svih strana i oni dođu sa popriličnom tenzijom, ne samo od ishoda procedure nego i od samog medicinskog tretmana koji ih čeka.“
Razumejući da pacijenti koji dolaze radi lečenja infertiliteta prolaze kroz procedure koje mogu biti stresne i emotivno iscrpljujuće, trude se da na strpljiv, iskren način i kroz otvorenu komunikaciju steknu poverenje.
„Tu smo da saslušamo, oslušnemo želje pacijenta i da do određenih odluka dođemo zajedno. Garantujemo privatnost u toku celog procesa. Ne odustajemo od visokih standarda, bilo da je reč o kadru, opremi ili lekovima“, naglašava dr Dragana Lekić. Kaže da pacijenti prepoznaju empatiju osoblja, da li im se posvećuje vreme i da li ih lekari „slušaju“ i „posvećuju pažnju“.
„Taj odnos između doktora i pacijenta je osetljiv u svakoj grani medicine, a ovde je posebno osetljiv“, priča dr Dragana Lekić.
Prednost jednog ovakvog centra je, kako kaže dr Nenad Đorđević, specijalista ginekologije i akušerstva i supspecijalista fertiliteta i steriliteta, stručni tim koji ima višegodišnje iskustvo u procedurama vantelesne oplodnje. „Pacijentima je neophodno posvetiti vreme jer oni posle lutanja od doktora do doktora ne znaju šta bi trebalo da rade. Primeti se da li vi to radite iskreno i da vam je stalo do pacijenata, i da radite kao za nekog iz svoje porodice. Ovde imamo individualni pristup i to donosi rezultat. Ako ne vodite računa o svakoj pojedinosti, gubi se na kvalitetu i procenat i trudnoća odmah krene da pada“, objašnjava dr Đorđević. Dodaje da parovi u ovom centru mogu da urade kompletnu laboratorijsku i svu neophodnu pripremu za proceduru VTO.
U Euromedik Centru za VTO moguće je uraditi gotovo sve metode savremene reproduktivne medicine, od bazičnog ispitivanja infertiliteta, koje počinje konsultacijom ginekologa po izboru pacijenta, do svih analiza i pregleda potrebnih za proceduru VTO. Odabira se optimalno rešenje za pacijenta. „Želimo da pacijenti znaju da uvek postoji nada i mnogo mogućnosti koje će nas dovesti do zajedničkog cilja i obostranog zadovoljstva“, kaže dr Dragana Lekić.
Emilija Jakovljević, biolog-embriolog, kaže da je kod vantelesne oplodnje pitanje posvećivanja pacijentu ključno. „Kada je veliki centar, to je mašinerija. I koliko god vi želeli da se posvetite pacijentu, to je neizvodljivo. To je jedan tempo koji vas gura a vreme je jako bitno posebno kod nas koji radimo u laboratoriji. Ovde je druga priča. Lekari su drugačiji, posvećeniji, bolje planiraju, bolje organizuju i dobijamo ćelije na gotovo. Veoma je važno da imate dobar tim koji će da vam obezbedi da imate sa čim da radite i onda date svoj maksimum da bismo na kraju došli do bebe.“
U centru je moguće uraditi VTO u državnom programu i plaćenu samofinansirajuću, zatim ICSI, kompleksniju metodu VTO i donaciju reproduktivnih ćelija u državnom programu kao i o sopstvenom trošku za žene do 50 godina.
Procedure koje rade obuhvataju usluge embriološke i androloške laboratorije, kaže dr Biljana Macanović, biolog-embriolog. „Mogu se obaviti osnovne analize ispitivanja muške plodnosti kao što je spermogram, spermogram sa spermokulturom, spermogram sa obradom uzorka, takođe radimo indeks fragmentacije DNK spermatozoida, zatim krioprezervaciju spermatozoida koja je jako bitna u postupku stimulacije ženskog partnera ukoliko je muški partner odsutan iz nekog razloga pa želi da ostvari svoj uzorak za spajanje jajnih ćelija, koja se radi i u slučaju jako lošeg uzorka i kada ne želimo da kompromitujemo stimulaciju i oplodnju jajnih ćelija“, priča dr Biljana Macanović.
Pored mnogih procedura moguće je uraditi i zamrzavanje jajnih ćelija dok su žene mlađe (social freezing) ali i u slučaju onkofertiliteta (nekog malignog oboljenja). „Pacijenti mogu o sopstvenom trošku a odnedavno i o trošku Fonda da dođu i bilo da su u pitanju spermatozoidi ili jajne ćelije, da zamrznu svoj biološki materijal“, naglašava dr Biljana Macanović.
Možda se ne priča dovoljno o zamrzavanju jajnih ćelija, ali ono postaje sve popularnije, dodaje ona. „Trebalo bi podstaći mlađe žene da rađaju u ranijem životnom dobu, ali svi živimo savremenim načinom života gde se ta granica pomera a vreme prolazi i biološki sat otkucava. Trebalo bi podvući da žene imaju mogućnost da zamrznu svoj reproduktivni materijal u mlađem životnom dobu i da bi kasnije te jajne ćelije mogle da se oplode“, kaže Biljana Macanović.
Kvalitet i broj jajnih ćelija sa godinama opada. I dok se spermogram obnavlja na svaka tri meseca, žena se rađa sa konačnim brojem jajnih ćelija i troši ih svake godine, a one stare, gube na kvalitetu i kvantitetu tokom godina. To je individualno i genetski ali određeno i načinom života, od toga šta udišemo pa do toga šta jedemo i kako živimo.
„Imamo jednu epidemiju tzv. oslabljene rezerve jajnika koja bi bila upravo indikacija da se zamrznu ćelije dok su pacijentkinje mlađe i ćelije kvalitetnije, i da ako žena želi da odloži rađanje iz nekih socijalnih razloga, i kada bude bila spremna, ima svoje reproduktivne ćelije. To je neograničeno čuvanje“, kaže dr Dragana Lekić napominjući da je „retko da jedna mala i siromašna zemlja daje neograničen broj postupaka vantelesne oplodnje“.
Mnogo se pričalo o donaciji jajnih ćelija jer je to nešto novo u Srbiji. Do 45. godine je ova procedura moguća u državnom programu a do 50. godine zakon dozvoljava u našoj zemlji da pacijenti sami kupe materijal, odaberu materijal željenih osobina davaoca i plate proceduru.
Dr Dragana Lekić objašnjava da su pacijenti koji se na ovaj korak odluče o trošku države dužni da prođu državnu komisiju kao i komisiju sa psihološkom procenom nakon čega biraju kliniku gde će uraditi postupak. „Mi sa njima zajedno biramo taj materijal u tri moguće banke, u Danskoj i u Španiji. Biramo praktično osobine koje bi oni želeli, ne biramo osobu, i zato mi sugerišemo šta je najprikladnije. Potom šaljemo upit određenoj banci, potom dobijamo odgovor da li je materijal dostupan i praktično čekamo isporuku. Kada stigne, uzimamo pacijenta u proceduru kao i za svaku VTO“, objašnjava dr Dragana Lekić. Do sada je u Euromedik centru 15 parova prošlo ovu proceduru.
Pacijentkinje koje ostanu trudne u centru imaju mogućnost daljeg vođenja i praćenja trudnoće od strane široke mreže stručnih ginekologa u okviru Euromedika. Najnovija vest je da uskoro počinje sa radom i porodilište u okviru Euromedika, tako da će pacijenti moći da „zatvore“ krug od nastanka bebe do rađanja.
Tagovi
