Australija i Francuska obećale su da će jedna drugoj omogućiti pristup vojnim bazama i objektima za obuku rasejanim po Pacifiku, po prvi put otkako je, zbog formiranja AUKUS-a, trilateralnog bezbednosnog partnerstva, došlo do zahlađenja francusko-australijskih odnosa.
“Francuska je sila na Pacifiku, sila u Evropi, i zato je partnerstvo s njom za Australiju veoma važno. Mislim da je dogovor koji smo postigli veoma važan za resetovanje naših odnosa”, izjavila je australijska premijerka spoljnih poslova Peni Vong po završetku razgovora s francuskom koleginicom Katrin Kolona.
I zaista deluje baš tako – kao resetovanje. Sporazumom do kog su Vongova i Kolona došle okončan je period diplomatske nesaradnje između dveju država koji je trajao još od 2021. godine, kada se Francuska požalila da joj je odlukom Morisnove vlade o ukidanju francuskog ugovora o konvencionalnim podmornicama (vrsta podmornica sa električnim motorima na baterije koje se pune dizel generatorima) “zaboden nož u leđa”.
Međutim, to nije bilo sve. Ubrzo nakon toga australijska vlada odlučila je da sa Sjedinjenim Američkim Državama i Velikom Britanijom pristupi AUKUS paktu i njime se praktično obaveže na nabavku i upotrebu podmornica na nuklearni pogon (umesto onih konvencionalnih), pa je Francuska, samo još više razgnevljena, u znak protesta privremeno povukla svoje amabasadore iz Kanbere i Vašingtona. Australija je tada, ni ne obavestivši Francusku, odbacila ugovor vredan 56 milijardi evra koji je za cilj imao produbljivanje strateškog partnerstva između dveju država. Zbog toga je francuski predsednik Emanuel Makron optužio australijskog premijera Skota Morisona da ga je sve vreme lagao i zavlačio, ali je Morison, odbacivši tu Makronovu tvrdnju, rekao da je sve moralo ostati zataškano kako Francuska ne bi pokušala zakoči dogovore s AUKUS-om.
I sama Kolona ocenila je da australijsko okretanje AUKUS-u nije bilo nimalo prijatno, ali da je vreme da se krene dalje. Da je moguće da do ovako scenarija dođe postalo je jasno još nakon saveznih australijskih izbora koji su održani prošle godine, a u kojima je svrgnuta vlada Skota Morisona i formirana nova laburistička s Entonijem Albanezeom na čelu. U svom obelodanjivačkom i slavodobitnom govoru francuska ministarka spoljnih poslova istakla je potrebu za održavanjem stabilnosti i mira u inod-pacifičkom regionu, jer svetu, pored ukrajinske i bliskoistočne, svakako “ne treba još jedna kriza”.
Ona je takođe izrazila i zabrinutost zbog vojnih interakcija koje je Kina imala s australijskim roniocima u ekskluzivnoj ekonomskoj zoni Japana prošlog meseca, kao i pretećih konfrontacija s Filipinima. Na kasnijem sastanku koji je održan u australijskom Domu parlamenta, Vong i Kolona usvojili su „bilateralnu mapu puta“ za unapređenje odnosa u oblastima bezbednost i i odbran e, klimatskih problema i kulture i obrazovanja. Dve zemlje će takođe uspostaviti i niz programa za finansiranje novih istraživanja o energetskoj tranziciji, kreirati novi akademski program dizajniran da izgradi veće institucionalne veze između Francuske i Australije i pokrenuti dijalog o saradnji u oblasti kritičnih minerala.
Tagovi
