(Beta) – Azerbejdžan i Jermenija potpisali su pod okriljem Rusije sporazum o prekidu neprijateljstava oko Nagorno-Karabaha, javile su jutros agencije.
„Predsednik Azerbejdžana (Ilham) Alijev, premijer Jermenije (Nikol) Pašinijan i predsednik Ruske Federacije potpisali su 9. novembra deklaraciju kojom najavljuju potpuni prekid vatre i kraj svih vojnih aktivnosti u zoni sukoba“, izjavio je noćas ruski predsednik Vladimir Putin.
Prema njegovim rečima, sukobljene strane na kraju sporazuma, koji je na snagu stupio u ponedeljak u 21:00, zadržavaju „položaje koje zauzimaju“.
Rusija će rasporediti skoro 2.000 mirovnih snaga da bi osigurala poštovanje primirja, kojim se predvidja da Azerbejdžan povrati kontrolu nad nekoliko okruga i održavanje kopnenog koridora koji povezuje teritorije i dalje pod kontrolom separatista i Jermenije.
Putin je izrazio nadu da bi sporazum mogao da dovede „do stvaranja uslova neophodnih za trajno rešenje“.
Azerbejdžanski predsednik Ilham Alijev pozdravio je „kapitulaciju“ Jermenije.
On je rekao da je jermenski premijer „kukavica“ zbog toga što nije potpisao zajedničku deklaraciju pred kamerama.
Pašinijan je na Fejsbuku naveo da je njegova odluka „užasno bolna“ i za njega i za jermenski narod.
Urbzo po njegovoj objavi, nezadovoljni demonstranti okupili su se ispred sedišta jermenske vlade i parlamenta.
Stotine demonstranata su upale i u zgradu vlade, razbijajući prozore i lomeći po kancelarijama, uzvikujući da je premijer Nikol Pašinijan „izdajica“, prenosi AFP.
Jermenija i Azerbejdžan se decenijama bore oko Nagorno-Karabaha, oblasti sa većinskim jermenskim stanovništvom koja je tokom sovjetske ere pripojena Azerbejdžanu.
U sukobima za kontrolu nad Nagorno-Karabahom izmedju 1988. i 1994. poginulo je 30.000 ljudi, a više stotina hiljada je izbeglo. Primirje je potpisano 1994. godine, ali se Baku i Jerevan nisu dogovorili o pravnom statusu sporne oblasti koja je i dalje zvanično u sastavu Azerbejdžana.
Od tada povremeno izbijaju sukobi u toj oblasti, a poslednji je izbio 27. septembra.
Tagovi
