(Beta) – Nepotrebno i nepravilno uzimanje antibiotika dovodi do razvoja otpornosti bakterija na antibiotike i predstavlja jedan od najvećih javnozdravstvenih izazova 21. veka, a pandemija korona virusa je dodatno pogoršala situaciju, zaključak je stručnjaka sa panela koji je organizovan danas u okviru kampanje „Zaustavimo superbakterije“.
Ukazano je da je prošle godine potrošnja antibiotika u Srbiji povećana 28 odsto.
Epidemolog Vesna Mioljević objasila je da je neracionalna upotreba antibiotika, neadekvatno doziranje i nepoštovanje preporuka nacionalnih i medjunarodnih institucija, uzrok otpornosti bakterija na te lekove.
„Više od dve decenije, sve najuticajnije asocijacije u svetu, počev od Svetske zdravstvene organizacije, Centra za kontrolu bolesti u Atlanti i Evropskog centra za kontrolu bolesti, svakodnevno se bore protiv rezistencije, i to pre svega adekvantnom primenom priručnika koji postoje na nacionalnom nivou, a koji olakšavaju lekarima posao u lečenju teških infekcija izazvanih multirezistentnim uzročnicima“, izjavila je Mioljević.
Ona je podsetila da od novembra 2018. godine postoji i Nacionalni vodič za racionalnu upotrebu antibiotika, kao i da se u Srbiji i na praktičan način bori protiv rezistencije bakterija na antibiotike, pa su tim povodom oformljeni timovi na tri klinike u Ugrentnom centru.
Mikrobiolog Snežana Jovanović iz Univerzitetskog kliničkog centra Srbije rekla je da je tim koji je formiran za kontrolu primene antimikrobnih lekova i počeo rad 2015. godine „uspeo da smanji upotrebu antimikrobnih lekova koji su rezervni, pre svega onih koji su se u najvećoj meri koristili, i na taj način uštedi oko 17.000-18.000 evra za oko šest meseci“.
Ivana Ćirković iz Instituta za mikrobiologiju ocenila je da se antibiotici u Srbiji vrlo neracionalno koriste u dužem periodu, pa je tako 2015. godine potrošnja tih lekova iznosila 31 definisanu dnevnu dozu na hiljadu stanovnika na dan.
„To saznanje nas je pokrenulo u aktivnu kampanju da se potrošnja antibiotika smanji, što bi za rezultat imalo smanjenje stopa rezistencije bakterija na antibiotike“, rekla je Ćirković i dodala da je zahvaljujući toj kampanji od 2016. do 2019. godine potrošnja antibiotika smanjena od 20 do 25 odsto.
Ćirković je upozorila da je pažljiva upotreba antibiotika neophodna jer ih „treba čuvati za naredne generacije, pošto nema novih generacija antibiotika već 30 i više godina“ i dodala da je neracionalna upotreba antibiotika, pored humane, prisutna i u veterinarskoj medicini, tako da je u borbi protiv antimikrobne rezistencije neophodan multisektorski pristup.
Ona je dodala i da se pandemija kovid 19 sudarila sa „tihom pandemijom antimikrobne rezistencije“, pa je značajno povećana potrošnja antibiotika kod pacijenata koji su oboleli od korona virusa, iako je to virusna bolest koja se ne leči antibioticima.
„Upotreba jednog dela tih antibiotika je opravdana, ali je neopravdana kod lakših formi kovida 19, odnosno kod pacijenata koji ne zahtevaju bolničko lečenje, koji nemaju masivne pneummonije“ rekao je infektolog Goran Stevanović.
Pedijatar Goran Vukomanović iz Dečje Univerzitetske klinike Tiršova objasio je da je glavni razlog rezistencije kod dece nepotrebno prepisivanje antibiotika kod virusnih infekcija, ali i strah roditelja i pojedinih doktora da će se nešto desiti ako se detetu koje ima virusnu infekciju ne da antibiotik.
Kampanja „Zaustavimo superbakterije“ sprovodi se povodom Svetske nedelje svesnosti o antibioticima (WAAW) i Evropskog dana svesnosti o antibioticima (ECDC).
Tagovi
