Kako objašnjavaju, Institut Batut je dobio potvrdu da je juče, 6. februara na Institutu za virusologiju, vakcine i serume „Torlak” potvrđen slučaj malih boginja kod deteta od 15 godina iz Beograda, koje nije vakcinisano, a koje je hospitalizovano zbog zapaljenja pluća na Klinici za infektivne i tropske bolesti „Prof. dr Kosta Todorović”.
O pojavi malih boginja govorila je i v. d. diorektorka Instituta Batut Verica Jovanović na konferenciji „Izazovi u sprovođenju imunizacije u Srbiji“ koja se održava u Privrednoj komori Beograda, koja je rekla da je pojava morbila posledica smanjenog obima imunizacije dece.
„Pojavom slučaja malih boginja ulazimo u začaran krug mnogih infektivnih bolesti, koji smo mogli da promenimo“, upozorila je Jovanović.
Iz Batuta ističu da su zdravstvenim ustanovama dostavili predlog mera za pooštren nadzor nad malim boginjama na teritoriji Srbije, a koji podrazumeva prijavu sumnje, laboratorijsku dijagnostiku, izolaciju i lečenje obolelih, zdravstveni nadzor, epidemiološki nadzor, vakcinacija nevakcinisanih i nepotpuno vakcinisanih lica, vakcinacija osetljivih lica iz kontakta sa obolelim unutar 72 sata itd.
Napominju da je za vreme trajanja pandemije COVID-19 u skoro četvrtini zemalja sveta prekidana ili odlagana imunizacija MMR vakcinom, a u velikom broju zemalja došlo je do značajnog pada obuhvata. Tokom 2020. i 2021. godine u Srbiji su registrovane najniže vrednosti obuhvata MMR vakcinom u poslednjih dvadeset godina.
„Obuhvat ovom vakcinom u drugoj godini života u 2021. godini iznosio je 74,8 odsto, a u 2022. godini 81,3 odsto. Obuhvat drugom dozom, pre upisa u prvi razred osnovne škole, u 2021. godini iznosio je 85,8 odsto, a u 2022. godini 89,5 odsto. Prikupljanje podataka o obuhvatu MMR vakcinom u 2023. godini je u toku. Ciljne vrednosti obuhvata treba da iznose 95 odsto, kako bi se sprečila cirkulacija uzročnika u populaciji i obolevanje“, navode iz Batuta.
U najvećoj epidemiji malih boginja u Srbiji u poslednjih 20 godina, tokom 2017. i 2018. godine registrovano je oko 5.800 obolelih, od kojih je 93 odsto bilo nevakcinisano, nepotpuno vakcinisano ili sa nepoznatim vakcinalnim statusom. Jedna trećina obolelih bila je hospitalizovana zbog težine kliničke slike praćene komplikacijama.
U ovoj epidemiji registrovano je 15 smrtnih ishoda, među kojima je bilo četvoro dece mlađe od pet godina. Prethodne, 2023. godine registrovano je 50 slučajeva morbila u našoj zemlji, od kojih je većina (94 odsto) bila nevakcinisana, pokazuju podaci Batuta.
Kada se javiti lekaru
„U slučaju pojave temperature veće od 38,5 stepeni, kao i pojave ospe po telu, uz curenje iz nosa i crvenilo očiju, potrebno je javiti se izabaranom lekaru u domu zdravlja“, ističu u saopštenju.
Takođe dodaju da se hitnom i vanrednom revizijom vakcinalne kartoteke od strane pedijatara u domovima zdravlja evidentiraju nevakcinisanu i nepotpuno vakcinisana deca prema uzrastu i da se sprovede njihova vakcinacija u skladu sa Kalendarom imunizacije.
„Pozivamo roditelje da u dogovoru sa izabranim lekarom deteta zakažu termine za dolazak na vakcinalni punkt u domu zdravlja. Vakcinacija je stvar individualne, ali i kolektivne orgovornosti i jedina mera zaštite od teških kliničkih formi obolevanja, bolničkog lečenja i smrtnih ishoda“, poručuju u zajedničkom saopštenju Ministarstvo zdravlja i Institut Batut.
Simptomi malih boginja na koje bi trebalo da obratite pažnju
Simptomi morbila, odnosno malih boginja, traju dva do četiri dana, nakon čega dolazi do skoka telesne temperature i pojave ospe, prvo na licu.
