Nemački Institut Robert Koh ove zime registruje „neobično nagli porast“ infekcija streptokokama – bakterijama koje mogu izazvati razne bolesti – uključujući šarlah. Slično je i u nekim drugim evropskim zemljama, prenosi Deutsche Welle .
Ove zime već je prijavljeno naglo povećanje broja slučajeva šarlaha u nekoliko zemalja, uključujući Veliku Britaniju i Holandiju. Dečija bolest koju izazivaju A streptokoke, ponekad može imati težak tok: u Ujedinjenom Kraljevstvu je od septembra umrlo najmanje 19 maloletnika od posledica ove bakterijske infekcije, prema podacima britanske Agencije za zdravstvenu bezbednost (UKHSA). ).
Infekcije streptokokom A se takođe sve više registruju u Nemačkoj: U svom epidemiološkom biltenu, Institut Robert Koh izveštava o „neobično naglom porastu invazivnih i neinvazivnih streptokoka grupe A“ u poslednjem kvartalu 2022. Ipak, prema RKI, broj infekcija je i dalje ispod nivoa pre pandemije. Međutim, teško je prikupiti tačne brojeve jer infekcije ne moraju da se prijavljuju.
Različite kliničke slike
Streptokoke su bakterije koje se nalaze na našoj koži i sluzokoži. Često su bezopasne, ali mogu izazvati i različite kliničke slike.
Naročito u vezi sa virusima prehlade kao što su RSV i grip, primećuje se porast takvih kliničkih slika, kaže pedijatar Rajnhard Berner. On je direktor dečje klinike u Univerzitetskoj bolnici Drezden i godinama se bavi istraživanjem streptokoka. Međutim, kako kaže, ništa se nije promenilo u odnosu bezopasnih i patoloških infekcija.
Najviše pogođena deca
Krajem 19. veka streptokoke grupe A su bile povezani sa porođajnom groznicom, od koje su, zbog loše higijene, mnoge majke umirale posle porođaja.
Prema Berneru, šarlah, kožni osip sa groznicom, takođe je bila široko rasprostranjena bolest posle 2. svetskog rata, koja se, bez antibiotika, često završavala fatalno.
Danas su uglavnom roditelji upoznati sa streptokokama grupe A jer izazivaju upalu grla kod dece u vrtićima i školskoj dobi. Prema Berneru, područje grla kod svakog desetog deteta kolonizovano je streptokokom grupe A. Međutim, upala grla je mnogo ređa.
Bolest se može javiti i u odraslom dobu: „Klasično doba je školsko doba, odnosno između šest i 16 godina. Ali mladi i stariji ljudi takođe mogu dobiti infekciju streptokokama.“
Bol u grlu bez curenja iz nosa i kašlja
U zavisnosti od kliničke slike i simptomi se razlikuju. Tipična upala grla uključuje jaku bol u grlu i otežano gutanje, otečene limfne čvorove na vratu i povremeno povišean tempretarura. U grlu bolesne dece, krajnici su uvećani i crveni i mogu biti prekriveni žućkastim mrljama gnoja. Za razliku od prehlade, međutim, streptokoke grupe A, prema Berneru, ne izazivaju kijavicu i kašalj.
Klinička slika šarlaha javlja se retko i manifestuje se temperaturom i crvenkastim osipom. U početku, oboleli obično imaju glavobolju, bol u grlu, otežano gutanje ili groznicu. „Jezik maline“ je takođe tipičan za šarlah: jezik je u početku beo, a posle nekoliko dana postaje crven u boji maline.
Moguće komplikacije uključuju zapaljenje srednjeg uha, sinusa i pluća. U izuzetnim slučajevima, infekcija streptokokama takođe može dovesti do trovanja krvi ili sindroma toksičnog šoka. Prema Berneru, ovo se često završava fatalno.
Preporučuje se konsultacija sa lekarom
Ako su simptomi izraženi, preporučuje se poseta lekaru. Međutim, antibiotici nisu apsolutno neophodni, jer mnoge infekcije prolaze same. Za to postoje smernice medicinskih društava.
Uzimanje antibiotika iz zabrinutosti od takozvane reumatske groznice nije dobro, naglašava Berner:
„Morate da date antibiotike kada to ima smisla. Ali ne zato što mislite da možete da sprečite reumatsku groznicu.“
Ovo je izuzetno retka komplikacija infekcije streptokokom grupe A, koja se karakteriše povišenom temperaturom, jakim bolovima u zglobovima i kožnim osipom i može izazvati upalu srčanih zalistaka.
Koliko dugo ostati kod kuće
S druge strane, sadašnje smernice su manje jasne kada se radi o tome – kada se dete može vratiti školu ili vrtić, ako nije lečeno antibioticima. U zavisnosti od zdravstvene službe, preporučuje se – do 14 dana.
Prema Berneru, to nema smisla sa tačke gledišta infektologije: „Po pravilu, deca, pa čak ni odrasli, više nisu zarazni nekoliko dana posle povlačenja simptoma“. Nastoji se da se to vreme standardizuje na maksimalno dva dana, nezavisno od toga da li su korišćini antibiotici.
Tagovi
